У последње време питање вештачке интелигенције постаје део не само технолошког, већ и друштвеног и духовног дијалога. Многа питања која су некада била резервисана за стручњаке
сада почињу да занимају сваког од нас: да ли је страх оправдан, где је граница људскости и шта нас чини заиста јединственим? У наставку доносимо текст руског стручњака који је на једноставан, али дубок начин одговорио на ове дилеме.
Извор: Спутњик Србија, 26.10.2025.
Људски страхови су древни, а ми их данас пројектујемо и на технологију – страх од губитка контроле, од тога да будемо замењени, од тога да више не будемо у центру приче. У стварности, вештачка интелигенција нам не одузима нашу суштину, она једноставно захтева да коначно дефинишемо шта нас чини људима – емпатија, етика и креативност. Овако руски АИ стручњак Дмитриј Александрович Ракитјански – Дима Ракета, иначе директор престижне компаније Репјутејшн хаус (Reputation House), тумачи све израженији и масовно распрострањен страх од вештачке интелигенције (АИ).
Праве опасности или људски страхови?
Ракета сматра да права опасност од вештачке интелигенције не лежи у самој машини – већ у људској злоупотреби. Свака нова технологија, од нуклеарне енергије до интернета, појачала је како људску креативност, тако и људску неодговорност. АИ није другачија, већ само представља огледало које одражава ко смо. Дакле, прави ризик не лежи у томе да ће машине постати превише паметне, већ да ће људи престати критички и етички да размишљају о томе како их користе.
Када је реч о вештачкој интелигенцији, већина људи се плаши невидљивости – да ће њихов рад, њихова мишљења, чак и њихов идентитет прогутати алгоритми. Наш саговорник верује да страх често долази из неразумевања – људи су склони томе да прецењују краткорочне опасности, а потцењују дугорочне користи. Да, вештачка интелигенција ће пореметити многа поља, али ће такође демократизовати креативност и иновације. Природно је плашити се промена, али историја показује да је сваки велики технолошки скок – од електричне енергије до интернета – прво изазивао панику, а затим просперитет. Не би требало да се плашимо саме вештачке интелигенције. Требало би да се плашимо друштва које не успева да се прилагоди, образује и укључи људе у ову трансформацију.
Ко ће коме доћи главе
Џефри Хинтон, познат и као „кум вештачке интелигенције“, упозорио је недавно да постоји реална шанса од 20 одсто да ће вештачка интелигенција збрисати човечанство, а да стручњаци не предузимају ништа поводом тога. Дубоко поштујем Џефрија Хинтона – он је један од очева модерне вештачке интелигенције. Али када говори о 20% шанси за изумирање, више волим да видим 80% шансе за обнову човечанства. Наратив о апокалипси је емоционално моћан, али научно слаб. Велике технолошке компаније нису богови – оне су једноставно играчи у новом екосистему утицаја. Неки ће покушати да доминирају, други ће сарађивати. Али будућност ће припадати друштвима која граде ко-интелигенцију — људи и машине уче заједно.
Људи често кажу да не желе вештачку интелигенцију која пише поезију, прозу или слика — желе роботе који чисте кућу и обављају све њихове мрске кућне и друге обавезе, управо како би њима остало времена да се посвете лепшим стварима. Већ имамо машине које перу судове и праве аутомобиле. Оно што човечанство сада покушава да изгради је нешто што разуме језик, значење и емоције — невидљиве делове људског бића.
Учење машине да слика, пише или компонује је начин истраживања граница људске маште. Када алгоритам пише поезију, он не замењује песника — он држи огледало људској креативности. По његовом мишљењу, овде се не ради о замени рада, већ декодирању свести. С тим у вези, Ракитјански сматра да ће вештачка интелигенција трансформисати ове хуманистичке области — али их неће уништити, нити ће икоме одузети посао.
Рутинска креативност ће нестати, али ће аутентични гласови јаче сијати. Новинарство неће умрети, оно ће еволуирати. Писци и уметници који користе вештачку интелигенцију као сарадника, а не као конкурента, умножиће свој утицај. Камера није убила сликарство, родила је нове уметничке форме. Вештачка интелигенција ће учинити исто за креативност — ослободиће људе понављања и гурнути нас ка машти и истини.
Може ли ишта да замени човека?
Када је реч о основној разлици између вештачке и стварне интелигенције, наш саговоник каже да АИ ради на основу података, док права интелигенција ради на основу значења. Машине анализирају вероватноће, док људи јуре могућности. Вештачка интелигенција је направљена да оптимизује — делује само када је очекивани исход статистички исправан. Али људи?... Људи делују чак и када су шансе против њих. Машина никада неће бити храбра. Тај људски 1% — та ирационална храброст, створила је велике успехе. Храброст, интуиција, вера — то нису линије кода, каже руски стручњак - то су искре свести које нас чине људима. Вештачка интелигенција може симулирати интелигенцију, али не може симулирати веру у нешто. АИ може да израчуна будућност, каже он, али само се људи могу усудити да је створе.
Камера није убила сликарство, родила је нове уметничке форме. Наш саговорник верује да ће вештачка интелигенција учинити исто за креативност — ослободиће људе понављања и гурнути нас ка машти и истини.
Када је реч о вери, православна црква не приступа вештачкој интелигенцији као технологији, него као тесту душе. Она не осуђује напредак, већ упозорава на обожавање истог. Црква види интелигенцију као божански дар — онај који мора служити добру, а не сујети. У том смислу, вештачка интелигенција није „антирелигиозна“ – то је нови простор за моралну одговорност.
Извртање стварности
Све је теже одредити шта је данас на интернету стварно, а шта лажно и вештачка интелигенција ће несумњиво утицати на будућност информисања. Из тог разлога је кључно стећи потребне вештине како бисмо се заштитили од лажних материјала и манипулација. Критичко размишљање ће постати нова писменост 21. века. Морамо научити људе да постављају питања, проверавају и размишљају контекстуално. Технологија може генерисати милионе фалсификата, али један образован ум може да их све прозре. Платформама ће бити потребни алати за транспарентност, попут дигиталних водених жигова, извора који се могу пратити, проверавача чињеница... али главни филтер је људска свест.
Немогуће је и непотребно вратити се животу пре вештачке интелигенције, јер се не можемо једноставно „одучити“ од интелигенције. Циљ није вратити се уназад, већ мудро ићи напред. Вештачка интелигенција не замењује људску еру — она је њен наставак, следеће поглавље у причи наше свести. Ако научимо да је користимо са одговорношћу и емпатијом, нећемо изгубити своју човечност, већ ћемо је коначно разумети, закључује Дмитриј Ракитјански.
„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
Нема коментара:
Постави коментар