Сребреница у огледалу медија: Истина, пропаганда и утицај америчке демократије у БиХ

О злочинима над Србима светска јавност није могла ништа чути

  

Да ли су извештаји представљали озбиљан и награђивани новинарски рад који је оправдао награду "Еми" коју је Кристијан Аманпур добила за извештавање из Босне? Никако. Били су лишени било каквог трага истине и, ако ништа друго, изгледали су као да крше новинарске стандарде, јер извештачи нису проверавали своје изворе

 

Амерички обавештајни официр, потпуковник Џон Е. Среј, аутор извештаја о грађанском рату у Босни и Херцеговини написаног октобра 1995. године (Selling the Bosnian myth to America: Buyer beware), није пружио само драгоцене информације о средствима којима се служила муслиманска страна и начину функционисања муслиманске војске, до којих је дошао обавештајним радом на терену, већ је оставио и драгоцена сведочанства о деловању медија и саме америчке дипломатије у том рату. 

Најбољи пријатељи су им "друге исламске земље"

Када је посреди политички аспект рата у Босни и Херцеговини (БиХ), Среј напомиње да се "најсумњивији од свих бошњачких захтева односи на себичну рекламу да се влада нада да ће на крају успоставити мултиетничко либерално демократско друштво".

"Такви идеали могу да се допадну неколицини чланова владајућег круга у Босни, као и генерално секуларном становништву, али председник Изетбеговић и његов кабинет изгледа да имају много другачије приватне намере и циљеве. Упркос дирљивим апелима за помоћ Запада, његови интервјуи за 'Ослобођење' стално подсећају публику да су им најбољи пријатељи 'друге исламске земље'. Поред тога, његова дрска (иако ретка) склоност да спусти гард резултирала је у неким ненамерно откривајућим интервјуима за западњаке", напомиње потпуковник Среј, констатујући да је Изетбеговић два пута био затваран због "исламске активности" под Титовом комунистичком влашћу. 

"Не може бити мира ни суживота између исламске религије и неисламских друштвених и политичких институција"

"Међутим, његов племенити чин протеста у име верске слободе не чини га нужно заговорником слободе вероисповести у својој земљи. Још није одустао од своје 'Исламске декларације' написане 1970. године, у којој се каже: 'Не може бити мира ни суживота између исламске религије и неисламских друштвених и политичких институција'", подсећа потпуковник Среј, напомињући да исламска одећа постаје све чешћа код жена у муслиманским деловима БиХ, а да у неким областима муџахедини заиста плаћају женама да се облаче по исламској традицији и узнемиравају (понекад и пуцајући) оне које то не чине. 

"Одсечеш руку, и то је то"

На питање о жељи да у Босни успостави шеријат, подсећа Среј, Изетбеговић је одлучно одговорио "не", а затим додао: "Али, ако размислите, шта је лоше у шеријату? Да ли је мање хумано одсећи човеку руку него узети му неколико година живота у затвору? Одсечеш руку, и то је то. Не знам. Само размишљам наглас."

"Бошњачке везе са радикалним исламом не треба олако одбацивати. Босанска влада има ближу сарадњу са Ираном, него што би то радо признала и улаже велики труд да спречи знатижељнике (укључујући УНПРОФОР) да посматрају амбасаду свог партнера у Сарајеву", напоменуо је потпуковник Среј.

Дописници не схватају истинске нијансе

Па ипак, америчка дипломатија и медији свом снагом су подржавали исламске власти у Сарајеву.

"Многи новинари, који несумњиво раде под опасним и тешким условима, заслужују бројне похвале за извештавање из БиХ. Међутим, превише њих нема посебну посвећеност истини и допустили су да постану пешаци пропагандне структуре. (Нажалост, због теме овог рада, ови други чине фокус групу описану у наставку овог одељка.) Ови дописници често проводе кратко време у Босни и не успевају да схвате истинске нијансе овог рата. Гледање и читање њихових извештаја често даје утисак да осећају притисак такмичења за воајерску публику против својих размажених таблоидних колега", навео је потпуковник Среј.

Многи новинари, како наводи, често извештавају са дистанце. Понекад чак делују као жртве бизарне варијације чувеног стокхолмског синдрома, јер остају безбедни у линијама бошњачке војске. Бошњачка влада их радо искориштава и испуњава њихове захтеве да снимају и извештавају са муслиманских позиција, са философијом – што више страдања и разарања то боље за сцену.

"Резултат је, очигледно, низак квалитет извештавања које прилагођава бошњачку перспективу и доводи до погрешних новинских извештаја. Српска неспособност у раду са медијима само појачава ову неравнотежу у информацијама. (Када дозволе новинарима приступ својој територији, представници ВРС их обично прате. Медији, иронично, те пратиоце називају 'чуварима', али, у ствари, таква пракса је стандард у већини војних организација, укључујући и бошњачку војску).", наводи Среј.

Већи део медија, како наводи, толико се заглибљује у флоскуле и сопствена самоиспуњавајућа пророчанства да је бошњачка пропаганда сада широко прихваћена као догма, а новинари су одбацили одговорност да проверавају своје изворе.

"Када је неколико медијских кућа подржало апсурдну тврдњу да је британски генерал Мајкл Роуз, бивши командант УН снага у Босни, био проруски настројен, они су се бавили изузетно јефтиним новинарством. (Апсурдно, али не без последица с аспекта пропаганде, и амерички амбасадор је подржао ову фикцију. Јасно је, показујући незадовољство, бојкотовао опроштајну забаву за генерала Роуза на крају његовог мандата)", наводи потпуковник Среј. 

Како је Кристијан Аманпур добила "Еми"?

Током серије емисија у априлу и мају 1994. године, медији, које су углавном предводили Кристијан Аманпур и њене колеге из Си-Ен-Ен-а, оштро су критиковали генерала Роуза због неуспеха да спречи "српску агресију" током битке за Горажде. Без срама су истицали да је, иако је британски војник посматрач убијен од стране Срба, да је британски "sea harrier" оборен, да Роуз дозволио да Војска Републике Српске гранатира град артиљеријом и да је НАТО авијација изводила само ситне нападе како би зауставила напад.

Њихови извори били су, очигледно, ограничени на босанске муслиманске локалне становнике који су се бојали губитка својих домова и једног збуњеног и дезоријентисаног војног посматрача УН.

Да ли су ти извештаји, пита се Среј, представљали озбиљан и награђивани новинарски рад који је оправдао награду "Еми" коју је Аманпур добила за извештавање из Босне? Никако.

Били су лишени икаквог трага истине и, ако ништа друго, изгледали су као да крше новинарске стандарде, јер нису проверавани извори.

"Као што свако ко познаје генерала Роуза може потврдити, његова репутација изузетног вође и војника је заслужена.  Медији нису тражили коментар од официра за јавне послове или интервјуе са учесницима који су радили у тактичком операцијском центру. Уместо тога, ослонили су се на извештаје једног хистеричног посматрача УН и групе муслиманских избеглица. Када би неко тражио истину, открио би да ће догађаји тог 15. априла остати живи у памћењу многих припадника УНПРОФОР-а годинама", наводи потпуковник Среј.

"Муслиманска пешадија се неочекивано разбежала"

Он објашњава да су двојица британских посматрача посматрала тачку иза муслиманске позиције која је могла бити брањена неограничено. Бошњаци су већ одбили неколико напада ВРС. Онда су схватили да су британске трупе иза њих. Током следећег напада ВРС, муслиманска пешадија се, неочекивано и без икаквог разлога, разбежала и повукла на друге положаје.

"Њихов једини видљиви мотив повлачења био је да директно изложe посматраче збуњеном нападачком тиму ВРС. Српски метак убио је једног британског војника и ранио другог, али одговорност лежи на босанским муслиманима који су се управо надали да ће изазвати масовну одмазду НАТО-а, као казну за убиство ненаоружаних посматрача", наводи потпуковник Среј, додајући да би најлакша акција генерала Роуза била да је одмазду према Србима спровео на основу првих информација, истој врсти бесмислица које су користили поменути новинари у својим извештајима.

"Међутим, то би била грешка огромних размера – нешто што је бошњачка војска очигледно желела да се догоди. Уместо да генерала медији нападну због неодлучности, он је требало да буде похваљен због хладнокрвности под огромним емотивним и политичким притиском", констатује потпуковник Среј.

Како је Еј-Би-Си обмањивао јавност?

Прилог телевизијске станице Еј-Би-Си ("Миротворци: како је УН погрешио у Босни"), емитован према наводима потпуковника Среја 24. априла 1995, премашио је, како Среј наводи, непрофесионалност претходних извештаја Кристијан Аманпур, иако је извештај деловао као да је сценски и монтиран да подржи слику аутора Питера Џенингса као тврдог, упорног новинара.

"Америка не сме да подлегне лажним порукама које босански Муслимани шире. Наше друштво мора задржати перспективу према свим зараћеним странама и научити да препознаје алатке пропаганде", навео је Среј, нагласивши да коначни успех у окончању босанског грађанског рата мора да буде заснован на реалистичној подели земље.

"Коначни споразуми морају доделити Бошњацима само територију коју могу сами војно да бране – а не оно што они сматрају да заслужују. НАТО политички лидери морају натерати Муслимане да прихвате и придржавају се фер споразума или јасно поручити да ће Запад напустити босанску ствар".

„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi          

дођи и види,  dodjiividi, | РТ. Балкан