КАКО МИСЛИ УТИЧУ НА ПСИХУ - СВЕТИ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ

Веровање својим помислима ствара психолошке проблеме
– Старче, ако неко има помисли да се сви окрећу око њега, како да их одагна?
– Те помисли су од ђавола који хоће да човека учини болесним. Треба да буде равнодушан, да уопште не верује тим помислима. Неко ко је

подозрив, видевши своја два познаника како тихо разговарају, помислиће: „О мени разговарају; нисам то од њих очекивао“, а они су причали о некој сасвим другој ствари. И не буде ли припазио, мало-помало ће напредовати у томе и доћи ће дотле да мисли да га сви прате, јер га прогоне. Чак и да има конкретних доказа да се други баве њиме, треба да зна да је и те доказе сам непријатељ тако удесио само да би га уверио у истинитост онога што му нашаптавају помисли. И како само тај ђаво све то повеже!
Познајем једног младића који, иако је веома бистар, верује својим помислима које му говоре да је неуравнотежен. Примајући помисли које му доноси ђаво, створио је себи једну читаву гомилу комплекса. Покушао је да се убије, намучио је родитеље. Бог му је дао силу и дарове, али све је то упропастио ђаво. Тако се мучи и он сам и његови ближњи. Не могу да разумем зашто људи прихватају те ђаволске помисли, чинећи тако своје животе мучним. Кривицу сваљују и на Бога, Који нам толика добра чини и Који нас толико воли. И ма шта да кажеш једном таквом човеку – ништа не вреди. Докле год он сам не престане да верује помислима које му доноси непријатељ, само ћеш са замарати.
– Старче, да ли је осетљивост – душевна слабост, болест?
– Не, приљежност и осетљивост су природни дарови, али нажалост, ђаволу полази за руком да их злоупотреби. Једном осетљивом човеку ђаво стално преувеличава ствари, тако да овај не може да издржи неку тешкоћу или може да је издржи за неко кратко време, а после се умара, обесхрабрује, пати и на крају постаје богаљ. Ако уме да искористи наслеђену осетљивост, она ће постати небеска, али ако допусти да је злоупотреби ђаво, она ће пропасти. Јер ако човек не искористи своје дарове за добро, искористиће их ђаво за зло. Он тако разбацује Божије дарове. Уместо да благодари Богу, све схвата наопако. Када осетљив човек верује својим помислима, може да заврши и на психијатрији, док равнодушан човек са оним својим: „Нема везе“, иако у суштини не чини добро, макар не завршава на психијатрији. Зато ђаво прогања осетљиве људе.
Неке друге људе мучи помисао, или боље речено – ђаво им убацује у ум једну помисао, да имају лоше наслеђе, и покушава да их убеди да поверују да је све то баш тако. Ђаво их плаши не би ли их смутио и растројио без икаквог разлога. Али све и да постоји неко лоше наслеђе, пред благодаћу Божијом оно не може да се одржи. Сећате ли се светог Кипријана који је од мага постао епископ и мученик Христов? Затим, и Мојсије Мурин, који је био разбојник, постао је осетљивији од многих великих Отаца. Ето какво је стање достигао! Када је свети Макарије Египатски дошао да види светог Мојсија Мурина, овај му рече: „Желим да живим у молитвеном тиховању а браћа ми не допуштају.“ Свети Макарије му на то одговори: „Примећујем да си ти меке природе и не можеш да одагнаш брата од себе; али ако желиш да живиш у тиховању, пођи у пустињу, у Петру, и тамо ћеш наћи мир.“ Мекотом душе превазишао је чак и светог Арсенија Великог, који је потицао из угледне породице и био образован, културан човек, док је он био само један разбојник. Ето видиш шта чини благодат Божија! Али свети Мојсије имао је много смирења.

„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi

 

добре и лоше мисли, помисли, свети пајсије светогорац, dobre i lose misli, pomisli, sveti pajsije svetogorac,