 |
| Овако изгледа најквалитетнији тамјан из Омана, у свом изворном облику |
То је било на празник Светог Серафима Саровског пре седам година, тај мирис ме је тргнуо из сна. Утисак је био толико снажан да сам био сигуран да то нешто значи. Као и сви остали, знао сам да га купим у црквеној продавници, запалим и помолим се наравно, али ништа више нисам знао. Почео сам да истражујем, шта је заправо тамјан и све се променило.
Ово за Спутњик каже Душан Трнинић, Новосађанин који открива и шири моћи тамјана у Србији:
„Моћ тамјана никога не оставља равнодушним током службе у цркви, али његове моћи су много шире. Када сам их сазнао, пожелео сам да их поделим са другима, то је моја мисија, упознати народ са значајем тамјана“.
Тамјан је симбол молитве која се уздиже ка небу, његов мирис доноси мир, тера немир и подсећа на присуство Светог Духа. Зато се користи не само током богослужења, већ и у кући, паљење тамјана повезује породице са небеским, дом постаје мали храм.
„Тамјан је један од мириса који се спомињу у Старом завету, где се наводи да се користио према упутству које је Мојсије добио од Бога, како да спрема кад за олтар. То је била мешавина тамјана и смирне. Господ Исус Христос на рођењу није без смисла добио злато, тамјан и смирну од мудраца која су дошла са истока“, прича нам Трнинић.
Он је, међутим, желео да открије, зашто је тамјан толико важан и поштован у свим религијама, јер га не користе само хришћани, већ и муслимани и будисти.
Објашњава нам да има преко 20 врста Босвелије, стабла чија је смола заправо тамјан, расте у Африци, Индији и на Арапском полуострву, у Јемену. На острву Сокотра, које припада Јемену, расте неколико врста, а најквалитенији тамјан долази из Омана, код нас га зову краљевски.
 | |
| Свештеник са кандилом |
Тамјан који познајемо углавном није прави
Трнинић пре свега истиче да постоје две врсте тамјана, природни и вештачки. Разлику упоређује са природним и пластичним цвећем, с тим што вештачки тамјан, каже, може да буде и штетан.
„Донели су нам га Грци после Другог светског рата, као добри трговци, профитери, јако је велика зарада на томе, пошто су у питању синтетичке боје и мириси. Ту је и прах којим је посут, то је магнезијум карбонат, мора да се сипа, да се не би слепили комадићи, због синтетичких састојака. Ако вам тамјан изазива мучнину или главобољу, сигурно је реч о вештачком. Жале се и свештеници који су често изложени тој синтетици“; каже наш саговорник и додаје у шали:
„Ако кашљете у цркви, не значи да вас Ђаво куша, можда сте само преосетљиви на синтетичке боје и мирисе“.
Није лако доћи до природног
За рад са тамјаном добио је благослов свог духовника, оца Стефана, игумана манастриа Велика Ремета. Њему је првом поверио необичан сан, а монах му је рекао да истражује, да би видео о чему се ради. Прошло је седам година, наш сагорник каже да сада живи са тамјаном од јутра до мрака.
„Набавио сам петнаест врста, недостаје неколико, јер се до правог тешко долази. Сад смо га добили из Индије, требало је преко осам недеља да стигне. Али није стигао договорени квалитет. Једном сам из Индије добио и вештачки тамјан, након преговора од више недеља са неким тамо. Проблем су и ратови, нестабилност. У Сомалији и Судану има неколико врста тамјана, јако је тешко доћи до њега“.
 |
| Тамјан се не пали само у кадионицама, топљење уз пламен свеће користи се у кућама |
Трнинић додаје да је и иначе тешко доћи до природног тамјана, кад се засече дрво, када ицури смола, на неколико недеља се склања у хладовину. Када стигне, ту су и мали и велики комади, али и комади коре дрвета, потрено га је сортирати, класификовати, па тек онда паковати.
Свим тајманима уз помоћ пријатеља који помажу у мисији, дао је српска имена, ту су „Бели анђео“, „Извор“, „Миросник“, „Благотворник“, „Тиховник“. Сваки има посебну намену, рецимо за „Радосник“ каже да својим мирисом уноси радост у дом. Реч је о Босвелији картери, тамјану који стиже из Сомалије.
Тамјан као лек
Трнинић увози тамјан и продаје га у посебним продавницама, „Кућама тамјана“ у Новом Саду и Београду. Каже да су људи који иоле знају шта је заправо тамјан, одушевљени. Свештеници посебно, сада у Београду природним тамјаном снабдева више од педесет храмова.
„Морао сам то да урадим, јер много благодати тамјан има, од уздизања наших молитви, преко фармације, козметике, до медицине у којој је најдрагоценији тамјан из Омана“.
Додаје да се вода са тамјаном у арапским земљама пије хиљадама година, да људи у том делу света за неке болести од којих ми болујемо и не знају, јер им прочишчава организам, крвне судове, избацује токсине које уносимо преко хране и лекова.
 |
| Душан Трнинић је са тамјаном, како каже, у мисији, и сам га користи непрестано, од јутра до мрака |
„Такозвани краљевски тамјан из Омана користи се за разбијање песка и камена у бубрегу, зрно величине грашка пије се 21 дан. Повратне информације које стижу до нас кажу да је учинак невероватан. И уља су корисна, умирују главобољу, па и мигрену, треба их намазати на болно место. Уље се узима и орално, а мелеми сјајно делују на опекотине и огреботине“.
Студије показују да босвелијска киселина може смањити разне упале, бити корисна у лечењу артритиса, астме и инфламаторне болест црева. У српске апотеке одавно је ушла као ефикасан лек против болова, а може спречити и губитак хрскавице.
Последње студије су откриле да може бити корисна и у лечењу одређених карцинома, леукемије и рака дојке. Примена у овим случајевима мора бити под контолом лекара, каже наш саговоник, али додаје да је тамјан пре свега превентива.
Мирис који води у Сибир
Порег тога што се користи у религијске сврхе, тамјан је и ствар сензибилитета, људи који знају колико утиче на здравље, пре свега психичко, веома пажљиво бирају мирисе. Из Куће тамјана најчешће односе сибирски кедар који има и изузетна лековита својства:
„Јапански научници који су пре готово једног века истраживали сибирску шуму, кажу да она лечи више од сто болести, њена смола са кедра. Од ње се праве уља и мелеми, веома су делотворни. Научици су дошли до закључка да је сибирска кедрова шума бактериолошки исправнија него операциона сала. Када упалите једно мало зрно тог тамјана, осећате се као да сте заиста у сибирској кедровој шуми“.
Трнинић открива да се у његовој кући и веш суши изнад кадионице, неутралише мирис хемије. Он сматра да нас хемија убија, па годинама, од кад је открио тамјан, није ставио ништа од вештачких препарата на тело, користи сапун и шампон од тамјана.
 |
| Најквалитетнији тамјан у Србији је добио име, Краљевски |
Загрљај за дрво у Оману
Ишао је и у Оман да би видео како изгледа дрво са кога као суза цури смола, морао је да види како изгледа у природи:
„Једва сам чекао да одем, да видим како то све изгледа уживо. То је фасцинантно. Као мало дете сам грлио то дрвеће и трчао по оним брдима. Једва чекам поново да одем. Локални берачи су ми показали како се засеца дрво, дали су ми да пробам. Постоји специјални нож, корица дрвета је врло осетљива, танка. Постоји правило где се засеца, на ком размаку, по вертикали, хоризонтали и у ком периоду сме“.
Наш саговорник додаје да ово дрво у Сомалији није препознато, није законом заштићено. Претерано се засеца, да што више смоле исцури. Такво дрво после неколико година изумре, потпуно се осуши.
Било је и циљаног расађивања, преношења стабала у друге земље. И он је покушао, али узалуд:
„Кад су га спознали Стари Египћани преносили су дрвеће у великим керамичким саксијама. Покушавали су да га засаде, али није успело. Никада, нигде. Из Омана сам донео једно мало дрво. После пар недеља се осушило. Земља и клима су Богом дане да успева само у одређеним земљама“.
Трнинић на крају каже да свакодневни живот са тамјаном не може да умањи његов литургијски значај. Тамјан лечи тело, али помаже и у лечењу душе. То је за православне његова прва, али за многе и последња улога.
 |
| Стабла Босвелије веома су осетљива, ишао је у Оман да види како се сакупља смола |
Извор: Спутњик
„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
#тамјан, #кадионица, #кађење, #црква, #tamjan, #kadionica, #kadjenje, #crkva,
Нема коментара:
Постави коментар