У Србији је прошле недеље одржан петодневни бојкот пет највећих трговинских ланаца, чији се финансијски ефекти још увек не знају, али потрошачи ту не желе да стану. Зато удружења већ најављају нове бојкоте, али овог пута појединачних ланаца.
Одавно у Србији није нова вест да су цене у продавницама јако високе, али однедавно су потрошачи почели да „узвраћају ударац“ трговинским ланцима, пише Данас.
Талас бојкота великих трговаца кренуо је у Хрватској, а онда је захватио цео регион, а на њега није остала имуна ни Србија.
Код нас је „побуна“ кренула на позив Удружења за заштиту потрошача Ефектива да се пет највећих трговинских ланаца – Делезе (Маxи и Схоп&Го), Меркатор (Рода и Идеа), ДИС, Универеxпорт и Лидл бојкотују на један дан. Након тог једног дана, грађани су позвани да исте ланце бојкотују чак пет дана.
Разлог за то је био што се након првог бојкота ништа значајно није променило, а поједини трговци су чак још подигли цене.
Председник овог Удружења Дејан Гавриловић за Данас каже да се још увек не знају финансијски ефекти овог петодневног бојкота.
„То може да нам да само Пореска управа. Ја сам им писао у петак и очекујемо да ће они то израчунати као и прошли пут, па ћемо видети прави ефекат“, наводи он.
Процена Гавриловића је да је за 25 до 30 одсто мањи приход у односу на недељу пре.
„Добили смо доста видео снимака објеката који су били празни, неки су били полупразни, а негде бојкот као да се није ни осетио. Неке инсајдерске информације из појединих објеката кажу да је од 20 па чак до 50 одсто мањи промет“, каже он.
Наш саговорник додаје да се свакако очекује мањи успех од првог пута.
„Оно је био једнодневни бојкот, а овај је трајао пет дана. Грађани који су мало навикнути на комфор, нису издржали да свих пет дана не купују, из тог разлога ће тај резултат бити слабији“, објашњава Гавриловић.
Он наглашава да је видно да су неки трговци дали занимљиве попусте и да су неки производи јефтинији него икада.
„Међутим, то није био наш захтев и захтев свих потрошача, већ да се трајно снизе цене да оне буду прихватљиве нашем стандарду, али да и трговци имају зараду, јер им је то смисао пословања. Али не да остварују екстра профит и да пет трговаца има преко 105 милиона евра профита“, поручује Гавриловић.
Што се тиче даљих корака, он каже да ће Ефектива поставити анкету на друштвене мреже, да грађани бирају.
„Идемо са бојкотом појединачних ланаца, вероватно недељу дана или чак 10 дана, а тренутно је идеја да се крене од понедељка са тим. Претпостављам да ће први бити Макси или неки од Меркаторових ланаца, али оставићемо то потрошачима да изгласају“, каже Гавриловић.
Он открива и да ће у будућности потенцијално бити организован и протест.
„Позваћемо грађане и да угасе апликације ових трговаца, а у некој наредној фази можда дође и до бојкота одређених артикала“, наводи Гавриловић.
Весна Перинчић из Републичке уније потрошача за Данас каже да још нема званичних података о ефектима бојкота, али да је послата јасна порука.
„Судећи према коментарима на друштвеним мрежама, као и критикама упућеним потрошачкој организацији која није подржала бојкот, очигледно је да су се грађани ујединили у жељи да преузму ствар у своје руке и покажу да све зависи од њих“, поручује она.
Како појашњава, ако потрошачи не купују робу, цео ланац производње и промета се обесмишљава.
„Сигурно је да ће се овакве акције наставити и даље, као уосталом и у другим земљама региона“, наглашава Перинчић.
Она се осврнула и на покушаје релативизације улоге трговинских ланаца.
„Што се тиче издвојених мишљења која обесмишљавају овакве акције, уз образложење да је неприхватљиво пребацивати одговорност само на трговце, јер су ту и дистрибутери, напомињем да је Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) у Закључку о покретању поступка јасно навела да су код посматрана четири трговинска ланца, за знатан број производа, малопродајне цене идентичне, а уз различите услове набавке. Исти закључак је изведен и кад су у питању акцијске цене“, указује Перинчић.
Дакле, како додаје, КЗК је оценила да различити посматрани малопродавци имају различите услове набавке, а идентичне малопродајне цене.
„Потрошачи нити више пристају на неразумно високе цене, нити на вређање интелилигенције са ‘акцијским’ ценама за нпр. тоалет папир, који се са 700 снизи на 350 динара, односно на реалну цену. Или путер који иде и до 800 динара за 250 грама“, закључује Перинчић.
Подсећамо, у Србији је већ организован један дан бојкота највећих пет трговинских ланаца у петак, 31. јануара.
Према подацима Пореске управе, тог дана је број издатих фискалних рачуна износио 865.758, што је за 25 одсто мање у односу на дан пре. У четвртак, 30. јануара број издатих фискалних рачуна био је 1.157.985.
Они су податке упоредили и са петком, 17. јануара када је број издатих фискалних рачуна био 1.103.159 и четвртком 16. јануара када је тај број био 1.095.561.
На дан бојкота број издатих фискалних рачуна био је за око 20 одсто мањи у односу на ова два дана.
Даље, на дан првог бојкота, остварен промет код Делеза (Маxи и Схоп&Го), Меркатора (Рода и Идеа), ДИС-а, Универеxпорта и Лидла износио је 911.110.569 динара.
Дан раније, у четвртак 30. јануара у продавницама ових ланаца остварен је промет од 1.334.431.914 динара. Ово значи да је у петак, на дан бојкота, у односу на претходни дан, промет био мањи за око 32 одсто.
У петак, 17. јануара, односно две недеље пре бојкота, остварен је промет у овим ланцима од 1.444.467.106 динара, а претходни дан 1.414.997.687 динара. Тако је на дан бојкота у ових пет трговинских ланаца остварен пад промета од око 36 одсто него током „редовних“ дана, две недеље раније.
Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
#бојкот, #продавница, #цене, #ефектива, #bojkot, #prodavnica, #cene,
Нема коментара:
Постави коментар