Имам 46 година, удата, мајка троје деце. Имамо породичну фирму која је пре 13 година била у великим проблемима, а ми у дуговима. Отишла сам у цркву да се причестим, али је тамо био свештеник који само исповеда. Пришла сам да се исповедим, а свештеник је постављао питања. Питао ме да ли сам имала абортусе. Признала сам имала сам један абортус. Свештеник ме изгрдио и реко да морам да се покајем и да више никада то не учиним. После тога сам остала трудна и родила ћерку. Вратили смо дугове, фирма је опет почела да ради, сви проблеми се решили, посао нам је лепо ишао. Била је то Божија милост. Међутим, опет су кренули проблеми, дугови. Опет абортус. Супруг на једну, ја на другу страну. Мислим да нам нема излаза. Разболела сам се. Нема нам помоћи. Искушења и падови се нижу. Шта да радим? Како да се вратим на прави пут?
Бог помого! Код вас је проблем тај што нећете да организујете да вам живот буде "у реду и поретку". Чак и кад пишете тај неартикулисани дух вас не напушта. Потребно вам је, у близини где живите, неко монашко или свештено лице да вас добро исповеди и мужа исто. Ако нисте венчани у Цркви, то да учините, да деца не испаштају ваше пропусте и грехе. Да се држите закона Божијег и Мајке Цркве. Обавезно постите средом и петком, одлазак у Цркву недељом и празником тј. на црвено слово и молите се ујутро и увече, јер се по јутру дан познаје. Без свега овога као основ наше Вере Православне не можете се ни назвати правим хришћанима, већ само мртво слово на папиру, који се зове, Крштеница и Венчани лист!!!
Ако ово испоштујете Бог ће вас погледати и схватићете где сте све увредили Бога и где је био проблем. Нарочито сте се замерили с Богом грехом абортуса!!! Зато ћете, ако не схватите да није довољна само исповест већ и епитимија, имати здравствених проблема, као опомену или друга и већа искушења. Сваки грех има своју тежину и повлачи за собом и одговорност за учињено недело! Све заборавите, маните се порока цигарета и испијања кафа и оговарања других за њихове поступке, јер су они довољни да човека воде широким путем тобож све је у реду, мислите, а у ствари само се ређају промашаји и увећава нервоза у браку, у души и животу. Пуно сте писали, наклапали, да бисте се изјадали и да би вас неко разумео. Али жалосно звучи за те године, такво незнање, сада кад треба да будете мирни, сталожени, да и другима будете од помоћи. Нека би вам Бог отворио очи да видите себе и свет у односу на себе у каквом злу лежи и тако схватили, не традиционално, кад ви хоћете, него свакодневно обраћање Богу, не из главе, тако ненаучена, већ из молитвеника, а Бог ће молитве и ваш труд наградити!!!
Тражио сам Снагу...
И Бог ми је дао потешкоће које су ме оснажиле.
Тражио сам мудрост...
И Бог ми је дао проблеме које је требало ријешити...
Тражио сам богатство...
И Бог ми је дао Мозак и Тијело да могу радити.
Тражио сам храброст...
И Бог ми је дао Препреке које је требало савладати.
Тражио сам љубав...
И Бог ми је дао људе којима је требало помоћи.
Тражио сам услуге...
И Бог ми је дао прилике.
Нисам добио ништа од оног што сам тражио...
Али сам добио све што ми је икада требало
Руска народна поема
Преузета из књиге „Пази којег вука храниш“
Духовни одговор дао:
баћушка Јован
манастир Лешје
Извор: Црква Уб
#манастирЛешје, #Лешје, #manastirLesje, #Lesje,
Нема коментара:
Постави коментар