Он је назвао храм „наслеђем целог човечанства“. Хиљаду година је био православни храм, затим је био претворен у џамију, али је 1934. године одлуком првог председника Турске Кемала Ататурка добио статус музеја.
У храму су сачувани непроцењиви фрагменти мозаика са Исусом Христом, Богородицом, Јованом Крститељем, византијским императорима, подсетио је митрополит.
„Каква ће бити судбина тих мозаика у случају да храм буде претворен у џамију? У исламу су слике забрањене. Уништиће их као што су уништили део мозаика након заузимања Цариграда 1453. године или ће их прекречити?“, запитао се он.
Митрополит је подсетио да је храм Свете Софије одиграо посебну улогу у историји древне Русије: управо тамо су дошли амбасадори кнеза Владимира.
„Управо у овом храму је крститељ Русије донео судбоносну одлуку. Ако ништа друго, из тог разлога нисмо равнодушни судбином овог храма“, закључио је митрополит.
Јуче је саопштено да је највиши управни суд у Турској почео са разматрањем захтева да Аја Софија, тренутно музеј, поново постане џамија.
Извор: Спутњик
#АјаСофија, #МитрополитИларионАлфејев, #ИларионАлфејев, #AjaSofija, #MitropolitIlarionAlfejev, #IlarionAlfejev,
Нема коментара:
Постави коментар