СЛОВО О БЛАЖЕНОМ ЈУРОДСТВУ ХРИСТА РАДИ И О НАЈВЕЋЕМ СМИРЕЊУ КОЈЕ СЕ ИЗ ЊЕГА РАЂА, И КОЈЕ СА СОБОМ ДОНОСИ ДУХ БОЖИЈИ И НЕБЕСКУ БЛАГОДАТ - 3 део

Монахиње манастира Пресвете Богородице у Дамасти, као и њихова игуманија, уважена монахиња Касијана, казивале су нам о уистину чудесном животу старца Илариона из скита Свете Ане. Старац је у

овом скиту тридесет година живео као послушник. Након тога био је игуман манастира Светог Стефана на Метеорима и свештеник манастира Светог Георгија у Малесини. Упокојио се 1962. године у манастиру у Дамасти, где је седам година служио као свештеник. Овај блажени подвижник, чији узвишени, светогорски и подвижнички начин живота није претрпео никакву промену, живео је у свету а опет се подвизавао у свим врлинама, укључујући потпуно сиромаштво (његова једина имовина биле су једна торба, кашика, виљушка, нож, чаша, џезва и глинени лонац), бескрајно милосрђе (није задржавао ни једну једину драхму, јер је стално и у тајности давао милостињу сиромасима) и највећу врлину јуродивости Христа ради.

Да би оптеретио тело, на плећима је увек носио своју врећу напуњену камењем, сагласно апостолским речима: Изнуравам тијело своје и савлађујем. (1 Кор 9,27).

Издржавао је самога себе и никоме није допуштао да се брине о њему. Кувао је једном недељно, а храну је узимао тек пошто би прошла два дана.

Једном је нека монахиња из најбољих намера и желећи да служи старцу, опрала и испеглала његову одећу. Кад је видео да је одећа чиста и уредна, бацио ју је на земљу и изгазио, смејући се и говорећи самоме себи: „Иларије, мазго, обуци је сад кад је чиста и испеглана!” Видевши га једном како иде путем, неки генерал га је примио у своја кола. Међутим, старац уопште није разговарао с њим нити је испољио било какву љубазност.

Кад је остарио и разболео се, није посетио лекара. У миру се упокојио, непрестано изговарајући молитву „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме”. Имао је многа и различита виђења.

#старечник, #starecnik, #jurodivi, #јуродиви,