САМОУБИСТВО

19. октобар / 1. новембар

Преп. Прохор Пчињски, Преп. Јован Рилски

Ваша Светости, да се и у којим случајевима може служити опело за самоубицу?

Хришћанство је свагда било против самоубиства. Као узроци самоубиства наводе се: неизлечива болест, губитак имања, тамница и мучење, изјловљене наде и тако даље.

Ма шта га снашло у животу, Хришћанин не сматра да је настало случајно, слепом судбином, без знања и одобрења Божијег, него или по Његовој вољи, или по Његовом допуштењу, те прихвата као своју дужност да искуђење претрпи.

По учењу Православне Цркве, нема човека на земљи који би живео макар један дан, а не би био грешан. У греху самоубиства, како је неко приметио, смрт, која онемогућава покајање, бива истовремено са грехом, смрт и грех се поклапају. Тиме управо самоубица себе лишава благодатне помоћи молитава Цркве, јер је њој наређено да се моли за оне који умру у покајању.

Према томе, када се са извесношћу може закључити да је неко, познавајући еванђелске разлоге против самоубиства, ипак га учинио, у таквом случају не би било могуће снисхођење за дозволу опела, ма и накнадног; нити заупокојних молитава.

У случајевима, пак, у којима се зна да починилац није био свесттан тежине греха који чини виша црквена власт може дозволити накнадно опело таквог самоубице, у тишини и у присуству најуже родбине.

Свети Патријарх Српски Павле 

 #365питања, #365, #365pitanja,