На Жабљаку се налази Саборни храм Преображења Господњег,
саграђен 1862. године.
У дурмиторским селима Крш, Тепца, Мала Црна Гора, Новаковићи
и Међужваље подигнути су, такође, храмови. Сви су изграђени пре 1918. године и
на њих се односе норме контроверзног закона.
Потомци градитеља поменутих храмова, осећајући својеврсни дуг према својим прецима окупљају се, у великом броју, на молебанима и литијама и поручују да њихови храмови нису власништво никог другог до њихове једине Српске Православне Цркве.
Потомци градитеља поменутих храмова, осећајући својеврсни дуг према својим прецима окупљају се, у великом броју, на молебанима и литијама и поручују да њихови храмови нису власништво никог другог до њихове једине Српске Православне Цркве.
На Богојављење, 19. јануара 2020. године, у цркви
Преображења Господњег на Жабљаку служен је молебан Пресветој Богородици, након
чега је верни народ кренуо у литију улицама града подно Дурмитора.
То је био једанаести пут да се Дурмиторци окупљају у знак
протеста од када је у Скупштини Црне Горе усвојен спорни Закон о слободи
вероисповести, којим је, између осталог, предвиђено да све цркве и манастири
изграђени до 1918. године постану државно власништво.
Ни ниске температуре, које се спуштају и до 15 степени испод
нуле, ни снег, ни мећава не сметају Жабљачанима да се сабирају у свом храму,
најприје, на молебану и да, након тога, заједно са надлежним парохом,
протојерејем Миливојем Јововићем, прођу улицама града мирно, достојанствено,
поносно и уздигнутог чела, поручујући да неће пристати на отимање светиња, које
су њихови преци подизали у славу Божју и које су завештали никоме друго до
својој Мајци Цркви.
Слика са једне од литија на Жабљаку, у којој се види како
народ кроз јаку мећаву корача, носећи крст и иконе, обишла је читав свет и
постала симбол борбе која се води у Црној Гори.
На Жабљаку се налази Саборни храм Преображења Господњег,
саграђен 1862. године. У дурмиторским селима Крш, Тепца, Мала Црна Гора,
Новаковићи и Међужваље подигнути су, такође, храмови. Сви су изграђени пре
1918. године и на њих се односе норме контроверзног закона. Потомци градитеља
поменутих храмова, осећајући својеврсни дуг према својим прецима окупљају се, у
великом броју, на молебанима и литијама и поручују да њихови храмови нису
власништво никог другог до њихове једине Српске Православне Цркве.
Дурмиторци показују велику истрајност, подршку и љубав према
својој Мајци Цркви што сведочи податак да у молебанима и литијама учествује све
већи број људи. Снаге и воље народу дурмиторског краја неће мањкати, народу
кога живот никада није мазио. То су горштаци који су се борили са разним
освајачима, са суровим зимама, мећавама, сњеговима, а сада, мирним путем,
поносно, храбро, дурмиторски и хришћански поручују да не дају своје светиње.
Посебно радује чињеница што је присутан значајан број младих
људи, који корачају заједно са својим суграђанима, међу којима има и оних што
су зашли и у осму деценију живота.
Жабљачани су имали посебну част и благослов да је њихов
молитвени ход, одржан 31. децембра 2019. предводио владика Јоаникије. И тада,
пред својим архипастиром, Дурмиторци су потврдили да је, по оној Његошевој:
„Страшило гледат шта се ради“, али да ће они бити спремни на страшноме мјесту
постојати, да ће бранити и, ако Бог да, одбранити своје светиње.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
#литија, #litija,
Нема коментара:
Постави коментар