1. / 14. новембар
Св. лекари Козма и Дамјан
Ваша
Светости, понекад се нађем у искушењу да знам да је нешто зло, а ипак не могу
очи телесне или, пак очи душе да одвојим од тога, као да зло има неку примамљиву
силу којом привлачи човека и човек томе не може да се одупре. Како одбацити
такво искушење? Како да живимо да бисмо, колико до нас стоји, избегавали
искушења и саблазни?
Трудите
се, дакле , да будемо они који имају очи чисте, да видимо не само овај свет и
да га гледамо са осталим живим бићима, него да имамо и духовно око чисто, а то
је ум, да видимо онај свет и суштину свију ствари и свију заповести. дакле, да
будемо они који имају уши да чују што је добро и који имају очи да виде шта је
добро.
У
зло не гледати. Ми се можемо и окренути кад видимо нешто зло и побећи, а разуме
се можемо и затворити капке да нас оно што је зло не повуче.
Христос
је, кажем, највише осудио саблазан, тј. кад ми, којима је више дато, чинимо оно
што је грех и тиме саблажњавамо, повлачимо на зло оне слабије. Он је то највише
осудио.
Али
нигде нема Његова реч да су блажени они који су саблажњени. Сви ми имамо ум и
разум и снагу да се одупремо саблазни и да на тај начин избегнемо њену погубну
силу која вуче у грех.
Свети Патријарх Српски Павле
#365питања, #365, #365pitanja,
Нема коментара:
Постави коментар