Браћа Карамазови, Ф. М. Достојевски - Старац Зосима

Ничега се не бој, и никада се не бој, и не тугуј.

Само нек покајања код тебе не понестане - а Бог ће ти све опростити.

Јер нити има таквога греха, нити га може бити на овој земљи, да га Бог не би опростио искреном покајнику.

Нити је човек кадар учинити тако велики грех да исцрпи безграничну Божију љубав.

Зар може бити тако велики грех да превазиђе Божију љубав?

О покајању се само, о непрестаном, брини, а бојазан одагнај сасвим.

Веруј да те Бог воли тако како ти и не помишљаш, па макар и са грехом твојим и у греху твом воли.

А због једног покајника већма се тамо на небу радују него због десет праведника, речено је давно.

Иди, дакле, и не бој се.

На људе се не љути, на увреде се не срди.

Покојнику опрости у срцу чиме те је увредио, помири се са њим уистину.

Ако се кајеш, онда и волиш. А ако будеш волела, онда си већ Божја ...

Љубављу се све искупљује, све се спасава.

Та кад сам се ја, такав исти грешник као и ти, обрадовао твоме кајању и пожалио те, колико ли ће се већма обрадовати Бог !

Љубав је тако неоцењиво благо да њоме сав свет купити можеш, и не само своје него још и туђе грехе можеш искупити.

Иди и не бој се.

Браћа Карамазови, Ф. М. Достојевски - Старац Зосима