Делић одежде Исуса Христа први пут у Београду

Хитон Господа Исуса Христа, део његове одеће натопљен крвљу када је разапет на Голготи, први пут је у Србији, а донели су га руски монаси по благослову руског патријарха Кирила.

Једна од највећих хришћанских светиња разлог је што велики број верника ових дана у редовима стоји пред Црквом Светог Јована на Петловом брду у Београду, неки од њих и у вери да ће им светиња помоћи да се реше својих невоља и тегоба.

Хитон или часну ризу су из Русије донели руски монаси Арсеније и Валентин из Спасо-Јаковљевско-Димитријевског манастира из Великог Ростова, у оквиру Московске патријаршије, а према сведочењу монаха Арсенија, свакодневно верници, који долазе и из унутрашњости, пуни страхопоштовања стрпљиво чекају у реду да се поклоне светој реликвији.

Монах Арсеније је рекао Танјугу да се „дешавају чуда“ када верници дођу у додир са хитоном –„по мери вере“ сваког човека.

Хитон је део Исусове одеће коју је направила Богородица, једноделна тканина без иједног шава од танке камиласте косе или длаке.

Светиња је нестајала без трага и неколико пута је била проналажена, а почетком деветог века хитон је дониран Карлу Великом приликом његовог крунисања.

„Након тога светиња је постављена у опатију француског града Аржантеј у близини Париза. Пре четири године делић хитона донет је у Јарославску епархију Руске православне цркве“, каже монах Арсеније.

Записи сведоче како су се чуда божија дешавала и да је помоћ од Бога дошла до многих људи који су успели да додирну светињу или да се само моле око ње.

Монах Арсеније истиче да је хитон једна од највећих хришћанских светиња и да се та долама налазила на Исусу у време његовог страдања на Велики петак када је разапет и да је том приликом натопљен крвљу.

„Када је Исус скончао на крсту римски војници су бацали коцку за прву одежду коме ће припасти, док хитон, пошто је био прелеп нису хтели да деле него су га скинули целог. Тај хитон се налази само на три места у свету, у Грузији, у Немачкој и део хитона у Русији“, објашњава руски монах.

Србија је, како каже, прва земља у коју је стигао хитон из Русије пре четири месеца и то на захтев српског народа који је молио руског патријаха да та светиња дође у Србију.

Додаје да је руски патријарх благославио да хитон обиђе све епархије у Србији да би се народ окрепио у вери и да би био мир међу људима.

Руски монаси са хитоном били су већ у Лесковцу, Шапцу, Врању, Панчеву и у другим местима, а сада је хитон први пут донет у Београд.

Старешина храма Рођења светог Јована Крститеља на Петловом брду, отац Предраг Тодоровић каже да је хитон стигао прошле седмице, уз благослове њихове светости патријарха московског Кирила и патријарха Иринеја, и да од тада верници из Србије, бивших република и иностранства долазе на поклоњење.

Дочекује их свештенство које дежура од јутра до мрака читајући молитве.

„Имали смо неколико поклоника из Немачке, Аустрије, Словеније, људи су чули за ову светињу и долазе да јој се поклоне, да се помоле Богу пред њом, јер заиста ово је ретка прилика да овако нешто велико дође у архиепископију и посебно у наш храм“, истакао је Тодоровић.

Хитон је део хаљине коју је Исус Христос носио када је кренуо на страдање, а ткала га је његова мајка, пресвета Богородица својим пречистим и неукаљаним рукама.

„И то парче тканине, хитона који је овде на целивању је натопљен Христовом крвљу“, наглашава Тодоровић.

Хитон ће у Храму Светог Јована Крститеља остати до 4. августа, каже отац Предраг Тодоровић и додаје да ће после тога ова светиња бити у Храму Светог Георгија на Бановом Брду, а након тога и у Храму Светог Николаја у Земуну.

Руским монасима је продужена виза и наставиће да иду по Србији, а обићи ће и Републику Српску, кажу људи из њихове пратње.

Пут хитона Христовог

Богородица је, према предању, саткала укупно три хитона за свог сина - први је носио када је био мали, други као младић и трећи када је разапет.

За време страдања Исуса Христа у одреду римске војске у Јерусалиму, налазио се и један Грузин Елиоз који се са осталим војницима налазио испод крста и бацао коцку за Христову ризу, која је управо њему припала.

Он је донесе у место Мчет и поклони својој сестри Сидонији. Чувши да јој је брат учествовао у распећу Христовом истог тренутка падне мртва држећи чврсто хитон Христов и би сахрањена с њим.

Касније, из њеног гроба никне кедар точећи миро (уље). Временом кедар падне и место се заборави, а света Нина (просветитељка Грузије) уз помоћ чуда, огњеног стуба, пронађе то место.

Цар Миријан подигне на том месту цркву посвећену Св. Апостолима, а цар Абас (1619-1633) узме ту ризу 1625. године и пошаље у Москву кнезу Михаилу Феодоровичу (1613-1645) и патријарху Филарету (1619-1633). 

Извор: РТС