16. / 29. август
Преп. Јоаким Осоговски,
Св. Јевстатије II, архиепископ
српски, Преп. Рафаило Банатски
Ваша
Светости, верници не могу да не примете да има неких у црквеној јерархији, нижој
и вишој, који баш и не деле сиромаштво свог народа у тешком времену.
Колико је нас, људи Цркве, и колико пута, залазило у прихватилишта, домове, болнице, да бисмо свакодневно показивали своје старање о њима?
Колико
свештаника утиче да скромније буду свадбе, славе, разна освећења, па и саме
сахране и паррастоси, у време највеће беде највећег броја становника ове земље?
Све
то, рако бих, просто распусно обиље јестива и пића, не усмерава се на помоћ
гладнима, којих има и међу рањеницима, инвалидима, а не само међу децом и
остарелима! Пасивним, чак пословним односом свештенства према пастви, не
одбијамо ли од себе народ који све види, уместо да га окупљамо? Има много племенитих,
пожртвованих верника који би помагали паросима и подстицали их да одистински
саосећају са невољнима и све што сакупе одвајају за њих.
Да
могу стићи, васкрлси Бог ми је сведок, пред црквама, болницама, па и пред
луксузним дворонама за банкете и модне раскоши, стајао бих и лично просио за
страдалну нашу браћу, сестре и децу.
Свако
од нас требало би, на један активан начин, да посрами све оне бахате лакомости
које живе на толиким јавним местима, а не да се само згражамо и очајавамо што је
мрачна, опака бостидност завладала свуда око нас.
Свети Патријарх Српски Павле
Нема коментара:
Постави коментар