У
Цркви су и грешници. И грешници? Наравно, и грешници. Бог их никада не
изузима. До последњег часа њиховог држи их у Телу своме (=Цркви),
приљубљене уз себе, како којим случајем не би изгубили наду и тако,
надјачани безнађем, изгубили венац. И ти, који си грешан, каже Христос,
Моје си дете, део Тела Мога. Дете моје, буди храбар у борби и победићеш.
Ако желиш даћу ти више благодати и, на крају, наћи ћемо се заједно на
Небу.
(„Богослужење – ишчекивање и виђење Бога“, Архимандрит Емилијан Симонопетритски)
Нема коментара:
Постави коментар