27. јун / 10. јул
Преподобни Симеон
Странопримац
Ваша
Светости, ако је Бог Свезнајући и зна све што ће се десити, да ли то онда значи
да ми немамо слободу?
У трећем разреду Богословије, а то је период већ поодмаклог пубертета, дошла ми
је наум мисао: „Ако Бог унапред зна да ћу ја да будем убица, коцкар, или не знам
какав покварењак, да ли ја могу то да не будем. Ако не будем, његово знање је
ништа, а ако будем - где је ту слобода?“
Много
ме је мучило то питање и био ми је потребан тај одговор. Али, ако се поверим
некоме од другара - нисам сигуран да ћу добити одговор, јер њих не интересују
та питања; да кажем неком од професора - ни то не иде, рећи ће, овај је неки
јеретик, ко зна?
У
тим годинама вам свашта пада на памет, те сам дуго носио то питање у себи док
нисам наишао на одговор код блаженог Августина, који то објашњава преко појма
времена. Време је, каже он, једино трајање које има прошлост, садашњост и будућност.
Прошлост је била, ње нема,; будућност ће бити - и ње нема; а шта онда има? Има
садашњост, али и ње готово да нема; она је додирна тачка између прошлости и
будућности, у којој будућност стално прелази у прошлост.
Време
важи за створена бића, материју, васиону и поготову нас људе. Ми живимо и
схватамо у категоријама времена, простора и бројева. Али, за Бога то не важи.
За њега нема ни прошлости, ни будућности, већ само вечне садашњости, тако да
када ми кажемо да ће ништо бити, то ће нам бити, али не и Њему. И то је мени решило проблем.
Свети Патријарх Српски Павле
Нема коментара:
Постави коментар