Један подвижник је говорио: „Нема
веће радости од оне која постоји кад молитва сама дејствује. Тада човек
заборавља и на храну и на сан и само се наслађује молитвом, док га његов старац
***
Старац Дионисије из скита Свете Ане
ни са ким није разговарао. Његово лице нико није видео: стално је било
покривено да не би прекидао умну молитву! Сакупљао је оригано у Криа Нера и
правио мешавину од оригана, уља и трава. То је продавао да би издржавао себе и
своје послушнике, поштујући правило да нико не треба да живи од туђег рада.
***
Старац Арсеније из манастира Светог
Павла осећао је толику жудњу за молитвом и страхопоштовање пред Пресветом
Богородицом да је у џепу увек носио текст акатиста икони Портаитиси, како би
могао да се моли док извршава своје послушање у манастирској башти.
***
Казивао нам је један врлински
монах: „Молитва, која је превасходно дело нашег живота, постала је споредна,
док је делање, које је споредно, постало превасходно.”
Oтачник
Нема коментара:
Постави коментар