У листу Blic од 22. маја текуће године, на 10. страни, Жељка
Јевтић је објавила текст под насловом „Неистина да се владика Максим покајао:
Иринеј бачки фалсификовао саопштење Сабора СПЦ”, чији
садржај је дат већ у наслову, уз додатак да је иста наводно преправљање саопштења протумачила као одмазду за ставове епископа Максима у полемици око раскола у Украјини и у Православљу уопште, а саборску дискусију већине архијереја приказала као „мање-више неуку прозивку” од стране „неколицине”.
садржај је дат већ у наслову, уз додатак да је иста наводно преправљање саопштења протумачила као одмазду за ставове епископа Максима у полемици око раскола у Украјини и у Православљу уопште, а саборску дискусију већине архијереја приказала као „мање-више неуку прозивку” од стране „неколицине”.
Чињенице говоре нешто сасвим друго, што потврђују Записници
саборске седнице од 14. маја (АСбр. 39/зап. 88 и АСбр. 63/зап. 89). У дискусији
није учествовала неколицина него, свако са свога становишта, тринаесторица
архијереја, међу њима и сви који су доктори и професори теологије. Никакве
„неуке прозивке” није било већ је вођен озбиљан и одговоран богословски
дијалог. После тога је Сабор затражио разјашњење од самога владике Максима,
које је он и дао истога дана, 14. маја, а које гласи:
Представка Светом архијерејском сабору
Ваша Светости, Блажењејши, браћо архијереји,
Са обзиром на добронамерну дискусију и братске сугестије са
овогодишњег Сабора, а ради отклањања сваког неспоразума, изјављујем да је чин
додељивања аутокефалије Српској Цркви 1219. године у потпуности одговарао духу
канонског предања Цркве те да се он не може оспорити ни са којег аспекта
(историјског, духовног, канонског и слично).
У једном интервјуу, говорећи о чудесном лику „Архиепископа
жичког и свих српских и поморских земаља” Светога Саве и његовом доприносу
Српској Цркви и народу – у коме ничим нисам оспорио да су Савин избор за
архиепипскопа Српске цркве и његово рукоположење у свему (и суштински и
формално), били у сагласности са светим канонима и са предањем Цркве – поменуо
сам да је 1219. године Васељенски патријарх заобишао чињеницу да су области
државе Стефана Немање у том историјском тренутку биле у области Охридског
архиепископа. То је могло изгледати двосмислено, и жалим што се могао стећи
утисак да оспоравам каноничност српске аутокефалије.
Светом архијерејском сабору Српске Цркве подносим ову
представку као појашњење и истовремено иштем опроштај од свих оних које је мој
усмени исказ подстакао да посумњају у мој став по горе наведеном питању који
је, иначе, у потпуној сагласности са ставом Светог архијерејског сабора. Светом архијерејском сабору у Христу одан,
Епископ западноамерички Максим
Закључак: епископ Максим јесте дао појашњење свог усменог исказа који је и изазвао целу расправу и затражио опроштај од свих које је тај исказ узнемирио, а епископ Иринеј није фалсификовао саопштење Сабора. Фалсификаторску праксу би Жељка Јевтић могла да потражи на другим адресама, а могла би да је потражи и код себе.
Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода
Нема коментара:
Постави коментар