Боже Мој! Боже Мој! Зашто си Ме оставио? (Мк. 15, 34).

Христос васкрсе.

"Али, сишао је Лав из колена Јудиног, потомак Давида по човечанској природи, Син Божји – Христос. Овај Лав је сатро главу паклене змије, згазио пакао"

Страдања Господња су била другачија, страшнија, јер су била невидљива, тајанствена страдања. 

Онај адски пламен којим је сатана хтео да заувек прогута читав род људски, она страшна страдања која је људима наменио сатана, Господ је из љубави према човеку претрпео на Крсту. Пречиста душа Исуса Сина Човечијег је била изложена пакленом огњу ради спасења човековог. Грешник у паклу осећа да га је Бог оставио. И та богоостављеност, која је потпуно несхватљива живима, а коју осећају грешници у паклу – осећање потпуног губитка Бога, она је, како говоре Свети Оци страшнија од свих осталих мука. И њу је ради нас и нашега спасења искусио Христос. Због тога је Он на Крсту узвикнуо: Боже Мој! Боже Мој! Зашто си Ме оставио? (Мк. 15, 34).

Али, ево – сврши се! (Јн. 19, 30) – рече Господ. Шта се свршило? Свршило се искупљење људског рода. Ђаво, древна змија из бездана, који је својим обручима обавио читаву земљу подигао је главу како би на мегдан изазвао само Небо. Али, сишао је Лав из колена Јудиног, потомак Давида по човечанској природи, Син Божји – Христос. Овај Лав је сатро главу паклене змије, згазио пакао, то легло невидивих аспида и шкорпиона. И Својим Крстом је као мачем погодио пакао у само његово срце.

Дакле, свршило се спасење рода људског. До Христа су и праведници после смрти силазили у пакао, а од Христа и грешници који се кају постају наследници Раја. 

Христов поглед, онај поглед који је бескрајно радовао Анђеле, гасио се на Крсту као сунчеви зраци на заласку. Смртно бледило покрило је Његово лице. Његове последње речи су биле: Оче, у руке Твоје предајем дух Свој (Лк. 23, 46) Свршила се страшна и непојамна тајна спасења. И тек ћемо у вечности, браћо и сестре, сазнати шта се све десило на Голготи. Амин. 

Архимандрит Рафаил Карелин

Извор: Славица Стефановић