И У БРАЧНОЈ ЉУБАВИ ЧИНИТИ ЈЕДНИ ДРУГЕ ВЕЋИМ ПО ЧАСТИ

23. јануар / 5. фебруар

Св. свештеномученик Климент Анкирски

Ваша Светости, данас се много говори о „партнерима“ и о „везама“. Психијатри саветују људе да у „везама“ најпре гледају и бране своја права, интерес, задовољство, своје „Ја“, итд. Какве то има, ако уопште има, везе са светом тајном љубави, за коју је Бог створио мушкарца и жену?

Они не схватају хришћанску љубав која не тражи своје, која гледа увек на другог, не само на себе. Ако се тражи своје, то је већ трговина. Разуме се да таква љубав није глупост, већ жртва и служење. Величина у Цркви се мери величином служења ближњем.

Од једне жене - мајке, чуо сам на Косову, да има кћерку и сина. Кћерка удата, а син, кога су распустили, ожењен. За жену је узео исто тако једну размажену девојку. И сада мајка каже: „Када се састану - увек је свађа, једна немогућа ситуација.“ На то снаја вели: „Ако будем морала да одем из ове куће - ја ћу се убити.“ И он исто каже: „Ако она оде - ја ћу се убити.“

Мени је у почетку то било мало смешно. А када сам боље размислио, видео сам да је то, заиста, тешкоћа и велика невоља. Како ја мислим - они се заиста воле. Али се воле на начин - „ако ти мене волиш, чини ми по вољи.“ Не осећају да су дужни да једно другом чине све што могу. Или како Христос говори: Чашћу једно друго већим чините.

Свети патријарх Павле