22. јануар / 4. фебруар
Св. апостол Тимотеј
Ваша Светости, који је смисао људског живота?
То је примарно питање. Кад то
човек реши онда је све лакше. Један младић је питао Алберта Ајнштајна какав је
циљ и смисао људског живота. „Имати одговор на то питање значи бити
религиозан“, рекао је.
Младић је даље питао: „Не би ли
нам било боље да уопште не постављамо то питање?“ То, наим, аутоматски значи
низ нових питања: „Ко нам је поставио циљ“, „Има ли Бога, нема ли Бога“, „Је ли
душа смртна или бесмртна?“... Када бисмо се ослободили тих питања ослободили
бисмо се и нужде да на њих одговоримо.
А Ајнштајн одговара: „Човек који
не би схватио да његов живот и живот његових ближњих има циљ и смисао не само
да би био несрећан, него једва способан за живот. Докле сам ја могао да допрем
у законе природе ја сам у њима видео појаву једног вишег ума, према којем уму
све оно што је разумно у људском закључивању и делању само је један бледи
рефлекс и одсјај.“
За мене лично, онде где постоји
виши Ум мора да постоји и Личност чији је то Ум. Као што не може бити личност
без ума не може бити ни ум безличан. Ни љубав, дабоме, ни мржња не могу бити
„ничији.“ За мене је лични ум - Божији. За Ајнштајна не мора бити. Он је био
пантеиста, није веровао у личног Бога, веровао је да су Бог и природа исто.
Свети патријарх Павле
Нема коментара:
Постави коментар