24. јануар / 6. фебруар
Преп. Ксеније Римљанка
Ваша Светости, српски народ је страдао у Првом, па у Другом
светском рату, па у ратовима деведесетих година у бившој Југославији. Докле ће
да траје ово српско страдање? Зар не можемо мало и у миру да проживимо?
Кроз векове су мајке српске училе своју децу: „Боље ти је изгубити главу, него своју огрјешити душу“.
Син Божији нас опомиње, такође: Кад вас протерају у једном граду, бежите у
други. Али, ако не можете да се уклоните од несреће, и ако не можете ни да
се браните, него има само један начин да останете живи, а то је да будете
нељуди, да бацате друге у јаме, да друге недужне и невине мучите и будете
мучитељи - иначе ћете ви бити бачени у амбис, и вама ће очи бити извађене, и уши
одсечене и, на крају, глава одсечена - не бојте се!
Несравњиво је боље бити мртав
за овај свет и у ово свету, а жив пред Богом, него бити жив у овом свету, а
бити мртав за Њега - Сина Божијег Који је пострадао, али Који је и васкрсо.
Њему се свакодневно молимо да
нам помогне да издржимо наше страдање и да га прекрати, да бисмо у миру живели,
и да васкрснемо и ми, и духом и животом, у овом свету.
Свети патријарх Павле
Нема коментара:
Постави коментар