Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит
црногорско-приморски г. Амфилохије служиo је данас, 18. новембра, Свету
архијерејску литуругију у Цркви Светог архангела Михаила у Горњим Рогамима –
Пипери.
Митрополит је казао да су се они удостојили новога рођења:
„Двије су врсте рођења: овдје на земљи, рођење од оца и
мајке, које је рађање за овај земаљски – пролазни живот, и друго рођења Духом
Светим и водом а то је Свето крштење и миропомазање које је рађање за вјечни и
непролазни живот. Они који се крштавају, миропомажу, постају синови и ћерке
живога Бога, не само синови и ћерке својих родитеља, они се удостојавају квасца
новога рођења за вјечност.“
Тумачећи прочитано Јеванђеље, владика Амфилохије је казао да
су сви крштени призвани да испуне двије заповијести: Љуби Господа Бога свим
срцем својим и ближњега свога као себе самога. Појаснио је да без љубави према
Богу, нема истинске љубави према човјеку, а љубав према човјеку је јављање и
откривење Божанске љубави на коју су призвана сва земаљска покољења.
„Те двије заповијести су заповијести пророка, Богом
откривене, на којима почива сво, истинско и право, законодавство овога
свијета.“
Говорећи о томе коме припада овај Храм Светог архангела
Михаила, Митрополит је истакао да таква питања постављају они који не знају шта
је Црква Божија, шта је смисао храма и људскога живота, јер кад би то знали,
онда би знали оно што су знали и њихови преци:
„Знали би да је ово Божији храм и да је, као и сви храмови,
подигнут у славу Божију и на спасење људи, за њихово крштавање, миропомазање,
вјенчање, за молитву. Овај храм је храм и ове дјеце која су данас крштена. То
је њихов храм, зато је саграђен да би се у њему крштавали, миропомазали,
вјенчавали.
Ово је храм Василија Божарића који је својом мученичком
смрћу залио њега и његове темеље, уградио су њих да се памти до краја свијета и
вијека.“
Владика је подсјетио да ове године обиљежавамо 77 година од
мученичке смрти свештеника овога храма, Василија Божарића који је мученички
пострадао зато што је исповједао и проповједао живога Бога.
Истичући да храм јесте дијело културе једнога народа,
мјеста, Митрополит је казао да храм који је само грађевина, камење, нема смисла.
„Култура без култа, без молитве, богослужења, није култура.
Ријеч култура долази од култа, тамо гдје је служба Божја, гдје се свједочи име
Божје. То је мјесто од културе – култа, служење Богу.“
Нагласио је владика да данас и ми у овоме светоме Божијем храму
остварујемо то служење Господње и да питање коме припада овај храм, постављају
они који су затровани злим, безбожним, нечовјечним духом који је убио Василија
Божарића. Потврдио је да овај храм припада и њима, али кад се крсте,
миропомажу, постану чланови свете заједнице у којој нема ни Грка, Јевреја, ни
роба, ни слободњака, мушкога, ни женскога, него смо сви једно у Христу Богу:
„Тек када схвате ту велику и свету тајну храмова Божијих,
смисао и тајну свога живота, онда ће схватити у име чије се граде храмови и
коме припадају. И онда се неће отимати око камења, него ће се отимати да
постану чланови свете Божје заједнице и Божјег народа који је за вјечност а не
за пролазност, народа који се не сабира на основу биолошке или језичке
припадности, него се сабира на основу светиње која се прима у Тајни крштења: У
име Оца и Сина и Духа Светога.“
Објашњавајући да овај храм припада Богу љубави и људима који
су испуњени љубављу према Богу и ближњима, Архиепископ цетињски Амфилохије је
истакао да нас данашње Јеванђеље учи да су наши ближњи они који припадају Богу
и Цркви Божијој, који су испуњени човјекољубљем и Богољубљем, без обзира којем
народу, држави и времену припадали.
„Божији храм Светог архангела Михаила је храм оних који се
крштавају, вјенчавају, који се труде да испоштује двије основне заповести: Љуби
Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом и свом мишљењу својом и
ближњега свога као себе самог. Њима припадају храмови и они у славу Божију
граде такве храмове и уграђују се њих. Нека би Бог уразумио све оне који живе
овдје да се врате тој светој Божијој Христовој заједници, која обједињује све
земаљске народне једним именом Божјим, једном вјером, једном Божанском и једном
братском љубављу“, закључио је у литургијској бесједи Високопреосвећени владика
Амфилохије.
Послије резања славског колача и литије око Цркве,
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је одржао
помен Василију Божарићу, свештенику ове цркве у Горњим Рогамима, који је 15.
новембра 1941. убијен од безбожних комуниста.
Нагон тога приређен је програм у којем су учествовали Славко
Перошевић и гуслар Вучина Банашанин, као и полазници школе вјеронауке при Цркви
Светог Ђорђа под Горицом- вјероучитељице Надице Радовић.
По завршетку програма уприличена је трпеза хришћанске
љубави.
Весна Девић
Фото: Јован Радовић
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар