У четвртак, 4. октобра 2018. године, на празник Светог
апостола Кодрата, вероучитељи града Крагујевца одржали су, поводом Дечје
недеље, низ ваншколских активности.
Побуђени речима апостола Павла “да буду свима све, како би кога спасли” (1. Кор. 9,22), и благословом Преосвећеног Владике шумадијског г. Јована, катихете су дале свој одговор како може изгледати хришћанска “дечја недеља”.
Тема коју су обрађивали ђаци тицала се крсне славе, славског
имена и како је слава уопште дошла код Срба. Тема славе, прослављања
светитеља-заштитника куће, у српском народу увек је актуелна и жива и самим тим
је себе наметнула. Посебно што се наш народ тиме издваја од осталих
православних народа. Она у себи носи једно дуго културолошко, етнолошко и пре
свега дубоко црквено сећање у српском роду.
Дан, у којем Црква прославља Светог апостола Кодрата, на
крају пострадавшег због проповедања и предавања науке Христове, веронауке,
започео је молитвом уз саслуживање протонамесника Мирољуба Лазића, јереја
Срђана Тешића и ђакона Немање Стојковића, Уроша Костића и Александра Ђорђевића.
За певницом су били вероучитељи крагујевачких школа и сестринство манастира
Дивостина. У наставку је уследио доручак, а касније и ручак, а оброке је
обезбедило богословско училиште Свети Јован Златоусти.
Подсећамо да је прво овако сабрање крагујевачких вероучитеља
одржано у мају, на дан Светих Кирила и Методија, поводом Дана словенске
писмености и културе.
Око 120 ученика било је подељено у драмску, хорску,
беседничку и практичну секцију. Драмска је обрадила преношење славе са колена
на колено, и њено установљење код Срба. Свети Сава је, у представи, предао
Србима славу као аманет који треба да чувају и одржавају, и као завет свој са
Христом. Неодвојиво са крсном славом јесте и начин на који се она прославља, уз
обавезно жито и славски колач. Колаче су деца, уз помоћ вероучитеља Ане Зечевић
и Ирене Станић, припремили и украсили, као некада српске домаћице, које су
одржале и сачувале огњиште и породицу до данас. Хор, под управом гђе Марије
Радојевић, отпевао је песму Вера наша, вера славна, наша вера Православна
Светог владике Николаја. Ликовна секција је уз помоћ иконописца Екатерине
Милетић, нацртала ликове светитеља који се најчешће прослављају код нас. На
позорници испред храма Светих Благовести, нашло се место и за речи из старих
српских здравица, знаменитих, без којих се ниједна слава код домаћина није
могла замислити, a које су припремили вероучитељи Маја Гашић и Марко
Вуксановић.
Свечана презентација целодневног труда, одржана је у
поподневним часовима у присуству Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског
г. Јована. Задовољство и радост због труда ученика није могао нико сакрити,
посебно што је у самој радионици учешће узео Преосвећени Владика. Обукавши мало
одјејаније, окружен децом, и њиховим радозналим погледима, преломио је славски
колач. На прозбе су ученици певали и одговарали својим умилним гласовима.
Посебан дар свим присутнима представљале су речи Владике који је најмлађима
објаснио како слава није зарад трпезе и јела, већ да је она увод у нешто много
веће, у свету Литургију и причешће. -Славски колач је просфора коју ми
приносимо и узносимо Богу на Литургији, поучио је Владика.
Преосвећени Владика је, после свечане приредбе, провео време
у разговору са вероучитељима, говорећи о актуелним проблемима са којима се као
катихете, и после више од деценије и по од увођења верске наставе, суочавамо.
Преосвећени је ободрио вероучитеље на њиховом путу пуном искушења уз поруку да
се чешће окупљају и сабирају у наредном периоду кроз сличне манифестације.
Извор: Епархија шумадијска
Нема коментара:
Постави коментар