Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока г.
Јован X и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетили су 15. октобра
2018. године манастир Жичу (фотогалерија).
Високе госте и њихову часну пратњу дочекао је Преосвећени Епископ жички г. Јустин са многобројним свештенством, монаштвом и верним народом. Владика Јустин упутио је првојерарсима Антиохијске Патријаршије и Српске Православне Цркве речи срдачне добродошлице:
-Ваше Блаженство Патријарше велике Антиохије, Сирије,
Киликије, Иверије, Месопотамије и свегa Истока господине Јоване X, пастиру
древне Цркве Светих првоврховних апостола Петра и Павла, Ваша Светости
Патријарше српски г. Иринеје,
Благодаримо на великој радости и благослову који сте нам
Вашим доласком донели.
У име свештенства, монаштва и верног народа желимо Вам
добродошлицу у богомспасавану Епархију жичку и у свету обитељ манастира Жиче
која се налази на врховима српске историје, на изворишту српске духовности и државности.
На овом светом месту пре осам векова утемељена је Српска Црква и српска држава.
Свети Сава Српски и његов брат Стефан Првовенчани, у монаштву Симон, подигли су
тада Дом Спасов и украсили га светим иконама и фрескама са намером да он буде
седиште Српске Цркве и крунидбено место српских владара.
Манастир је имао врло важну улогу у животу српског народа и
Цркве. Један од најважнијих догађаја тога доба је добијање аутокефалности
Српске Цркве.
Жича постаје седиште првог Архиепископа српског. Одавде архиепископ
Сава, надахнут мудрошћу Духа Светога и богатим духовним опитом Свете Горе
Атонске, уређује живот Српске Цркве! Већ 1220. године Сава је хиротонисао
осморицу епископа, основао нове епархије, рукоположио свештенике и замонашио
иноке. Донео је богослужбене књиге из Свете Горе, учинио да се препишу и
умноже, па их је поделио манастирима и црквама.
На Жичком сабору 1221. године архиепископ Сава је крунисао
свога брата Стефана Првовенчаног именујући га за „Краља свих српских и
поморских земаља.“ Тога дана, у својој Беседи о правој /православној/ вери,
која се може назвати Синодиконом Православља, Сава је потврдио пуноћу
светопредањске апостолске вере и тиме заорао дубоку бразду из које су ницали
свети плодови и ископао дубоки кладенац воде живе са кога се напајају поколења
све до данас.
У Жичи су крунисани и остали владари из лозе Немањића. Сава
је уредио односе Цркве и државе које су дисале једним духом и једном дужношћу у
служењу народу водећи га кроз земаљско ка Небеском Царству. Наследник Савин,
архиепископ Арсеније из манастира Жиче пренео је седиште Архиепископа у храм
Светих Апостола у Пећи. Но Жича тиме није изгубила значај. Жича ће бити седиште
Српске Цркве све до пада Српске Деспотовине под османлијску окупацију, али
остаје чувар националне свести и светосавске традиције.
Судбина Жиче је истоветна са судбином српскога народа. Кад
је страдао народ, страдала је и Жича. Кад се подизао народ, и Жича је
васкрсавала из пепела. Пролазили су овуда многи завојевачи: са Запада на Исток,
и са Истока на Запад. А Жича је увек била на путу! Најновије страдање Жича је
претрпела за време Другог светског рата када су је Немци бомбардовали и
спалили. Братство је поубијано и растерано, а владика Николај је одведен у
Дахау у заточеништво. Уништена је библиотека и ризница. Манастир је обнављан и
изграђиван после рата, све до данашњих дана. На жичком трону су током векова
столовали многи знаменити и свети архијереји, истински чувари апостолског
предања, непоколебиви стубови и учитељи Православља. Такав је и новопросијавши
светитељ Епископ жички и охридски Николај, који каже да је „Жича, стара српска
прича“. Још он каже да је „одавде наука блистала, одавде су краљеви добијали
поуке, овде су долазили краљеви, архиепископи и епископи, овде се дају велики
водећи примери, који су за морал, за јединство друштва и цркве.“
Пошто смо се у најкраћем упознали са историјом старе „српске
приче“ и постојаним истрајавањем у очувању хришћанског имена, целивамо и Вашу
свету десницу којом сте нам донели благослов ваше древне многонапаћене и данас
искушаване свете Цркве. Ваше Блаженство, добро дошли са Вашом уваженом пратњом,
Високопреосвећеним Митрополитима господом Василијем и Јосифом. Благословен који
долази у име Господње! Велика је наша радост, живели на многаја и благаја љета!
У пратњи поглавара Антиохијске Патријаршије и Српске
Православне Цркве налазе се Високопреосвећени Митрополити Акре г. Василије и
Њујорка и Северне Америке г. Јосиф, Преосвећени Епископи шумадијски г. Јован и
мохачки г. Исихије, као и чланови посланства Антиохијске Цркве: архимандрити
Прокопије, Партеније и Алексије, ђакон Георгије Јаков и јерођакон Јован.
фото: ђакон Драган Танасијевић,
текст беседе владике Јустина: Епархија жичка
Извор: Српска Православна
Нема коментара:
Постави коментар