На тој гари Кипријан изучи ђавољу науку до савршенства: јер
упознаде разна демонска утварања, научи да изазива промене у ваздуху, да пушта
громове и кишу, да узбуркава таласе морске, да прави штете по воћњацима,
градинама и пољима, да наводи на људе недаће и болести; једном речју, он изучи
свепагубно мудровање и свезло деловање ђаволово. И виде он тамо безбројне
војске демона са Кнезом таме, коме једни демони предстојаху, други служаху,
трећи клицаху, величајући свога кнеза; а неке демоне шиљаху по целом свету да
варају људе. Виде он тамо све незнабожачке богове и богиње, и разноврсне утваре
и привиђења по заласку сунца, и то не хлеб или неко друго јестиво већ једино
храстов жир. А кад му би петнаест година, Кипријан доби за учитеље седам
великих жречева који служаху седморим планетама. И од ових жречева од дознаде
многе демонске тајне. Затим отпутова у град Агре, где неко време послужи богињи
Ири, и од тамошњег жреца научи многа лукавства. Извесно време Кипријан проведе
и у Тавропољу, служећи Артемиди. Одатле отпутова у Лакедемонију, и научи каквим
се враџбинама и утварањима може чинити то да мртваци говоре из гробова.
У својој двадесетој години Кипријан отпутова у Египат, и У
граду Мемфису учаше се великим залима и враџбинама. У својој пак тридесетој
години он оде код Халдејаца, и изучивши звездословље он заврши своје школовање,
и отпутова у Антиохију савршен у сваком злу: волхв, и врачар, и душегубац,
велики пријатељ и верни слуга Кнеза пакленога, са којим говори лице у лице, и
од кога се удостоји велике части. О томе он сам говораше овако: Верујте ми, ја
самог ђавола видех, јер га жртвама умолих, и целивах, и разговарах с њим и са
доглавницима његовим; и он ме заволе, и похвали моју памет, и пред свима рече:
"Ево новог Амврија; брз нам је на послушање, достојан је нашег удела".
И обећа ми да ће ме по изласку мом из тела поставити за кнеза, и да ће ме за
живота на земљи у свему помагати; и даде ми пук демона да ми служе. А кад
одлажах од њега, он викну к мени: "Буди храбар, ревносни Кипријане!"
И уставши испрати ме, тако да се сви доглавници његови зачудише. Зато и сви
кнезови његови, видевши какву ми почаст он указује, беху врло услужни према
мени. А лице његово беше као цвет травни; на глави имађаше раскошни венац од
злата и блиставог камења, које обасјаваше цело поље оно; и одело његово беше
чудесно. Када се пак окреташе тамо или овамо, сво се оно место тресијаше; и
крај престола његовог стајаху у великој покорности многобројни зли дуси разних
чинова; тада и ја предадох њему целога себе, покоравајући се свакој заповести
његовој.
To сам о себи казиваше Кипријан после свог обраћења Христу.
Из тога се јасно види какав је био човек: пријатељ демонима, чија сва дела
чињаше, пакостећи људима и обмањујући их. Јер, боравећи у Антиохији, он многе
људе наведе на сваковрсна гадна безакоња, многе уби отровима и чарањем, младиће
и девојке приношаше на жртву демонима; и врло многе научи свом волхвовању злом;
он учини да једни по ваздуху лете, други - по облацима у лађама плове, трећи -
по водама ходе. И од свих паганаца он беше поштован и слављен као најврховнији
жрец и најмудрији слуга њихових богова свегадних. И многа прибегаваху к њему у
невољама својим; и он им помагаше демонском силом које беше пун: једнима
помагаше у блудочинству, другима у гневу, у непријатељству и освети, трећима у
зависти. И већ сав беше на дну пакла и у устима ђавола, син геене, заједничар
демона и вечне погибли њихове.
Но Господ, који не жели смрти грешника, по неисказаној
доброти Својој и по милосрђу Свом које греси људски не могу иобедити, изволи
потражити овог пропалог човека, и њега, потонулог у дубине пакла, извући из
понора и спасти, и на тај начин свима људима показати Своје човекољубље. Јер
нема греха који побеђује Његово човекољубље. А Господ спасе Кипријана од његове
погибли на овај начин:
У то време живљаше у Антиохији нека девојчица, по имену
Јустина. Она се роди од незнабожних родитеља: од оца Едесија, жреца
идолопоклоничког, и од матере Клеодоније. Ова девица Јустина, када постаде
пунолетна, сеђаше једном код куће крај прозора. Том приликом она чу реч спасења
из уста неког ђакона Праилија који је туда пролазио и говорио о очовечењу
Господа нашег Исуса Христа, како се роди од пречисте Дјеве, и сатворивши многа
чудеса благоволи пострадати ради нашег спасења, па васкрсе из мртвих са славом,
узнесе се на небо, седе с десне стране Оца, и царује вечито. Ова ђаконова
проповед паде на добру земљу у срцу Јустине, и убрзо стаде доносити плод и
искорењивати у њој свако трње неверја. Зажеле Јустина да је тај ђакон научи
више и потпуније, али јој девојачки стид не допусти да га потражи. Ипак она
тајно одлажаше у цркву Христову, и често слушајући реч Божју, делањем Духа
Светог у срцу њеном, она поверова у Христа, Ускоро затим она и матер своју
приведе Христовој вери. Потом она и свог старог оца приведе вери. Он, видећи памет
своје кћери, и слушајући мудре речи њене, размишљаше у себи: идоли су начињени
рукама људским, и како могу бити богови када немају ни душе ни даха? Док он
тако размишљаше, виде ноћу у. сну неко необично божанствено виђење: виде он
велику војску светлоносних Анђела, а усред њих беше Спаситељ света - Господ
Христос, и чу где му Спаситељ говори: Ходите к мени, и даћу вам Царство
небеско.
Тргнувши се из сна, Едесије одмах пође са женом и ћерком к
епископу хришћанском Оптату, молећи га да их научи Христовој вери и да им
подари свето крштење. И још му исприча речи своје кћери, и о своме виђењу
Анђела. Чувпш то, епископ се обрадова њиховом обраћењу. И пошто им много говори
о вери, он крсти Едесија, и жену његову Клеодонију, и кћер Јустину. И
причестивши их Светим Тајнама, он их отпусти с миром. А када се Едесије утврди
у вери Христовој, тада епископ, видећи побожност његову, рукоположи га за
презвитера. И Едесије поживе врлински у страху Божјем годину и шест месеци, и
тако у светој вери сконча живот свој. Јустина пак добро се подвизаваше у
заповестима Господњим љубећи женика свог - Христа, и служећи My y молитвама
усрдним, у девству и целомудрију, у посту и у уздржању великом. А ђаво, који
мрзи род људски, видећи такво живљење њено, позавиде врлинама њеним, и стаде
јој пакостити, наводећи на њу разне беде и невоље.
У то време бејаше у Антиохији један младић, по имену Аглаид,
схоластик, син богатих и знаменитих родитеља. Он сав живот свој провођаше у
сластима и сујети овога света. Једном приликом он угледа девицу Јустину која је
ишла цркви, и зачуди се њеној лепоти. И ђаво му убаци у срце рђаву мисао о њој;
и распаливши се пожудом према њој, Аглаид се стаде на све могуће начине паштити
да се упозна са њом и задобије љубав њену, па да онда чисто јагње Христово ували
у своју нечистоту.
Са тим циљем он сачекиваше девицу на местима где је она
обично пролазила, добациваше јој ласкаве и саблажњиве речи, хваљаше и величаше
њену лепоту, и изјављиваше јој љубав, ловећи је на тај начин заводљивим мрежама
на блудочинство. Девица се склањаше од њега и бегаше, гнушајући га се, и није
хтела ни да чује његове ласкаве и лукаве речи. Но младић, не престајући да
пожудно чезне за њеном лепотом, посла к њој молбу, да ли би хтела да му буде
супруга. Она му одговори: Ја имам женика - Христа; Њему служим, и чистоту своју
чувам; Он и душу и тело моје чува од сваке нечистоте.
Чувши такав одговор целомудрене девице, Аглаид још јаче
жуђаше за њом, распаљиван ђаволом. И пошто је никако не могаше преластити, он
намисли да је на силу отме. И скупивши себи у помоћ разуздане младиће, он
вребаше девицу на путу, којим је она обично ишла у цркву на молитву. Угледавши
је, он је дохвати и силом је вучаше кући својој. А она стаде силно викати,
ударајући га по устима и пљујући га. Чувши њено запомагање, људи истрчаше из
својих кућа, и непорочно јагње - свету Јустину отеше из руку поквареног младића
као из чељусти вука. Разуздани се младићи разбегоше, и Аглаид оде постиђен кући
својој. He знајући шта више да чини јер је зла пожуда расла у њему, Аглаид се реши
на још једно зло: оде великоме волхву и чаробњаку Кипријану, идолопоклоничком
жрецу, исприча му своју муку, и замоли његову помоћ, обећавајући му много
сребра и злата. Чувшисве то од Аглаида, Кипријан га тешаше, обећавајући му да
ће му сву жељу испунити. Ја ћу учинити то, рече он Аглаиду, да ће сама девица
искати љубав твоју, и жудеће за тобом више него ти за њом. Утешивши га тако
Кипријан га отпусти пуног наде.
Онда се Кипријан даде на посао: отвори своје књиге, и призва
једног од нечистих духова за кога сазнаде да може брзо срце Јустине распалити
прљавом пожудом према оном младићу. Ђаво му обећа да ће то хитно учинити, и са
гордошћу рече: To је лака ствар за мене, пошто сам много пута градове
земљотресом потресао, бедеме разваљивао, домове раздељивао, крвопролића и
оцеубиства устројавао, велика непријатељства и љутње међу браћу к супруге
убацивао, многе жељне девствовања у нечистоту увалио; монахе који су по горама
живели, тешке постове држали, никада о телу помишљали, ја сам блудном пожудом
распаљивао, и научио их да служе телесним страстима; неке покајнике, који су се
били одрекли свега, ја сам опет к првим злим делима вратио; многе сам
целомудренике у блудочинство увалио, -: па зар да ту једну девицу не приволим
на љубав према Аглаиду? Али, зашто више говорити? Ја ћу ускоро самим делом силу
своју показати, само узми ову лекарију, (- пружи му неку пуну посуду -), и
подај је ономе младићу да покропи Јустинину кућу, па ћеш видети шта ће бити.
Рекавши то, он оде. Кипријан позва Аглаида и посла га да
тајно покропи Јустинину кућу из ђаволове посуде. Кад овај то учини, тамо уђе
демон блуда са распаљеним стрелама телесне пожуде, да девојчино срце рани
блудноћом, а тело њено распали прљавом пожудом. Јустина пак имађаше обичај да
сваке ноћи узноси молитве своје Господу. И када се она, по обичају свом, у
девет сати ноћу мољаше Богу, она изненада осети у телу свом неко лахорење, па
онда злу олују телесне пожуде и запаљеност огња пакленога. И дуго она би у тој
напасти и унутрашњој олуји: и дође јој на памет онај младић Аглаид, и појавише
се у њој рђаве мисли. Но девица се чуђаше и саме себе стиђаше, осетивши где јој
крв ври као у неком врелом казану, и мишљаше о ономе чега се свагда гнушала као
неке гадости. Али, будући благоразумна, Јустина познаде да ова олуја у њој
настаде од ђавола, па се одмах лати оружја - крсног знака, и прибеже к Богу
топлом молитвом, и завапи из дна душе ка Христу, женику свом, говорећи: Господе
Боже мој, Исусе Христе! ето непријатељи моји усташе на ме, замку спремише
ногама мојим и понизише душу моју, а ја се опоменух имена Твог у ноћи, и
обрадовах се. И када ми они досађују, ја прибегавам к Теби, и надам се да се
непријатељ мој неће обрадовати због мене. Ти знаш, Господе Боже мој, да сам ја
слушкиња Твоја, и чистоту тела свог Теби сачувах, и душу своју Теби уручих.
Стога сачувај овцу Своју, Пастиру Добри; немој ме предати у плен зверу који
тражи да ме прогута; даруј ми победу над злом пожудом тела мог!
И тако света девојка, дуго и трпељиво стојећи на молитви,
посрами врага. Јер он, побеђен њеном молитвом, побеже од ње са стидом. И
Јустини се поврати спокојство у тело и у срце, и угаси се пламен пожуде, и
престаде борба, и умири се кључање крви. И Јустина даде славу Богу, певајући
победничку песму. А ђаво се врати Кипријану са рђавом вешћу о потпуном
неуспеху. Кипријан га онда упита: Због чега ниси могао победити девицу? А он, и
не хотећи, рече истину, говорећи: Због тога што видех на њој неки знак, кога се
уплаших, и не могох је победити.
Кипријан онда призва најопакијег беса, и посла га да куша
Јустину. Отишав к Јустини, овај бес се окоми на њу страшније од оног првог, јер
је нападе са великом силом. Но девица се наоружа свесрдном молитвом, и показа
велики подвиг: обуче се у кострет, и умртвљиваше тело своје молитвом и постом,
узимајући само хлеб и воду. И тако укротивши страсти тела свог, она прогна
ђавола посрамљеног, који се, као и први, врати Кипријану без икаквог успеха.
Тада Кипријан призва једног од кнезова демонских, и исприча
му о немоћи шиљаних бесова, како не беху у стању победити једну девојку, и
мољаше од њега помоћ. Овај сурово укори шиљане бесове што нису били довољно
вични томе послу, и што нису знали на који начин да срцу девојчином омиле блуд.
Притом он ободри Кипријана надом, обећавши му да ће он сам на други начин
саблазнити девојку. И отишавши од Кипријана, овај се демонски кнез претвори у
женско, и тако уђе код Јустине. Пошто седоше, он стаде разговарати с њом о
Светом Писму, као да жели да следи њеном животу и чистоти, и распитиваше је,
каква је награда за такав строги живот и чистоту. Јустина му одговори: Велика
је и неисказана награда онима који живе у чистоти, и велико је чудо што људи ни
најмање не обраћају пажњу на тако велику ризницу као што је чистота анђелска. -
Тада ђаво, обелоданивши своју бестидност, стаде је вешто кушати, говорећи: На
који би онда начин свет могао опстати? И како би се људи рађали? Да је Ева
сачувала чистоту - девственост, откуда би се онда умножио род људски? Нема
сумње, супружанство је добро; њега установи сам Бог; и Свето Писмо га хвали,
говорећи: Женидбу да држе сви у части, и постеља женидбена да буде чиста (Јевр.
13, 4). И многи светитељи Божји, зар не беху у браку, који Бог даде на утеху
човеку, да би се, гледајући децу своју, веселио и славио Бога?
Слушајући овакве речи, Јустина распознаде свелукавог
заводника ђавола, и победи га боље него Ева: јер не залазећи с њим у велики
разговор, она брзо прибеже к пристаништу крста Христова: стави на лице своје
чесни знак крста, и срце своје уздиже ка Богу, Женику своме, и ђаво одмах
ишчезе још већма посрамљен него два претходна демона. И он, горди кнез
демонски, дође код Кипријана смућен. И Кипријан, познавши да и он ништа није
успео, рече ђаволу: Зар и ти не могаде победити девицу, ти - моћни кнез,
искуснији од других у таквим стварима? Та ко онда од вас може ишта учинити том
непобедивом срцу девичанском? Реци ми, дакле, каквим се то оружјем она
супротставља вама? И на који начин она вашу огромну силу претвара у немоћ? -
Тада ђаво, принуђен силом Божјом, признаде и против воље, и рече: Ми не можемо
да гледамо у крсни знак, већ бежимо од њега, јер нас он као огањ опаљује и
далеко прогони.
Кипријан се онда веома разљути на ђавола што му срамоту
нанесе, и свађаше се с њим, говорећи: Таква ли је ваша сила, да вас слаба
девојка побеђује? - Тада ђаво, желећи да утеши Кипријана, реши се да учини ово:
претвори се у Јустину, и пође код Аглаида, да би Аглаид, мислећи да је то
Јустина главом, испунио своју жељу, те тако не би била обелодањена њихова немоћ
ђаволска, нити би Кипријан био посрамљен. И када ђаво у облику Јустине уђе код
Аглаида, Аглаид скочи од неисказане радости, и притрчавши загрли је и љубљаше,
говорећи: Добро ми дошла, дивна Јустино! - Но чим Аглаид изговори реч
"Јустино", ђаво одмах ишчезе, не будући у стању ни име Јустинино
чути.
Аглаид се силно препаде од тога, па одјури код Кипријана и
обавести га о свему. Кипријан онда волхвовањем својим метну на њега птичије
обличје и, давши му силу да лети по ваздуху, посла га к Јустининој кући да кроз
прозор улети у њену одају. И он, у облику птице летећи по ваздуху, ношен
ђаволом долете над Јустинину кућу, и жељаше да се спусти на њу. Но деси се да
Јустина баш тада погледа кроз прозор куће своје, и ђаво, чим је угледа, остави
Аглаида и побеже; у том нестаде са Аглаида и привид птичји у коме се он
налажаше, те се умало не разби летећи наниже; но рукама се ухвати за стреху
Јустинине куће, и тако висаше; и да га молитва свете Јустине не скину одатле,
он би кукавац сигурно пао и разбио се.
И тако, доживевши потпун неуспех, Аглаид се врати Кипријану,
и исприча му своју муку. Кипријан се веома снужди, видећи себе посрамљена. И
уздајући се у своју чаробњачку силу, њему се прохте да сам отиде к Јустини.
Стога се најпре претвори у жену, па затим у птицу. Али, он се још не беше ни
приближио капији Јустинине куће, a c њега већ одбегоше привид и лажно обличје
жене и птице; и он се врну утучен.
После тога, да би се осветио за свој срамни пораз, Кипријан
волхвовањем својим наведе напасти на Јустинину кућу, и на куће свих њених
сродника, суседа и познаника, као некада ђаво на праведног Јова: мораше им
стоку, злостављаше им слугe, a њих саме уваљиваше у неизмерну бригу. Саму пак
Јустину он удари болешћу, те она леже у постељу, и мати јој плакаше око ње. А
она тешаше своју матер, давидски говорећи: Нећу умрети, него ћу жива бити, и
казивати дела Господња (Пс. 117, 17). Но силно посрамљени Кипријан, у
неукротивој јарости својој наведе недаће, по попуштењу Божјем, не само на
Јустину и на сроднике њене, него и на сав град. Настаде помор међу стоком, и
велика болештина међу људима. И по дејству ђавола, пронесе се по целоме граду
глас, да велики жрец Кипријан кажњава град због Јустине, пошто му се она
противи. И не мали број угледних грађана скупише се, одоше код Јустине, и са
гневом јој саветоваху да више не огорчује Кипријана, већ да се уда за Аглаида,
како их због ње не би снашла још нека страшнија беда. А она их тешаше,
уверавајући их да ће ускоро нестати све те недаће, које им Кипријан наноси
преко демона. Тако и би. Јер када се света Јустина усрдно помоли Богу, одмах
погибе сва сила демонска, и сви се од рана исцелише и од болести оздравише.
Тада људи, изменивши се, стадоше прослављати Христа а ругати се Кипријану и
његовој чаробњачкој вештини, тако да се Кипријан од великог стида ни међу
људима не појављиваше, ни са познаницима среташе.
Убедивши се јасно, да крсном знаку и Христовом имену ништа
одолети не може, Кипријан дође к себи и рече ђаволу: Пагубниче и обмањивачу
свих, ризницо сваке нечистоте и гадости, сада се уверих у твоју немоћ. Јер када
се сенке крстове бојиш, и од имена Христова дрхћеш, шта ли ћеш учинити када сам
Христос дође против тебе? Када ниси у стању да победиш сне што се крстом крсте,
како ћеш онда икога отети из руку Христових? Сада разумех како си ти - ништа, и
ништа не можеш, и немаш силе за освету. Преварих се ја кукавац послушавши те и
поверовавши твојој обмани. Зато, одступи од мене, проклети! одступи! јер ми
ваља молити хришћане да се смилују на ме. Ваља ми прибегнути к благочестивима,
да ме избаве и побрину се око мог спасења. Одлази! одлази, безакониче,
непријатељу истине, противниче и мрзитељу сваког добра!
Чувши ово, ђаво полете на Кипријана да га убије. И зграбивши
га, стаде га бити и давити. А Кипријан, немајући ни с које стране помоћи, и не
знајући како да се спомогне, и већ једва жив, сети се светог крсног знака,
којим Јустина противстајаше свој сили ђаволској, и рече: Боже Јустинин, помози
ми! - па подигавши руку прекрсти се, и ђаво одмах одскочи од њега као запета
стрела. Кипријан онда одахнувши, испуни се смелости, и призивајући име Христово
он стављаше на себе крсни знак и мушки се противљаше ђаволу, проклињући га и
грдећи га. А ђаво, стојећи далеко од њега и не смејући да му се приближи због
крсног знака и због имена Христовог, грозно му прећаше, говорећи: Неће те
Христос ишчупати из мојих руку! - И силно разјарен на Кипријана, ђаво рикну као
лав, и отиде.
Кипријан онда покупи све књиге волхвовања свог, па похита к
епископу хришћанском Антиму, и павши на ноге његове мољаше га да се смилује на
њега и да му подари свето крштење. А епископ, знајући да је он велики и свима
страшан волхв, сматраше да је он дошао к њему да га обмане, па га зато одбијаше
говорећи: Многа зла чиниш међу паганцима, немој их још чинити међу хришћанима,
да не би убрзо погинуо. - Кипријан онда све по реду исприча са плачем епископу,
и даде му у руке књиге своје да их спали. Видећи његово смирење, епископ га
посаветова и научи светој вери, и наложи му да припреми себе за крштење. Књиге
пак његове он спали пред свима градским хришћанима.
Отишавши, Кипријан са скрушеним срцем оплакиваше грехе
своје; и посипајући пепелом главу своју он твораше покајање и вапијаше ка
истинитом Богу за очишћење безакоња својих. Сутрадан изјутра он оде у цркву, и
с радосном утехом слушаше реч Божју стојећи међу вернима. Тада ђакон нареди
оглашенима да изиђу напоље, говорећи: Ви који сте оглашени, изиђите! - И док
други излажаху, Кипријан не хте изаћи него рече ђакону: Слуга сам Христов,
немој ме изгонити одавде. A ђакон му рече: Пошто још ниси савршен у светом
крштењу, ти мораш изаћи. На то му Кипријан одговори: Жив је Христос Бог мој,
који ме сачува од ђавола и помилова, који и девицу Јустину очува чистом, нећеш
ме истерати из цркве док не постанем потпун хришћанин. - Ђакон онда извести
епископа о томе. A епископ, видевши Кипријаново усрће и загрејаност срца за
веру Христову, позва га к себи и одмах крсти у име Оца и Сина и Светога Духа.
Дознавши за то, света Јустина узнесе велику благодарност
Богу, и многе милостиње даде убогима, и дарове цркви подари. А епископ
произведе Кипријана у осми дан за чтеца, у двадесети за ипођакона, у тридесети
за ђакона; на годину пак рукоположи га за јереја. Изменивши начин свога живота,
Кипријан из дана у дан прохођаше тесни пут свога живота, свагда плачући због
пређашњих злих дела својих, и напредоваше из силе у силу, и из врлине у врлину.
Ускоро затим он би постављен за епископа. И у томе звању он показа такво
живљење, да се изједначи са многим великим светитељима, и мудро пасаше стадо
Христово. Свету пак Јустину епископ постави за ђаконису, уручи јој девички
манастир, и произведе је за игуманију над другим хришћанским девицама. И
игуманија Јустина својим животом и поукама обрати многе незнабошце од
идолослужења и приведе и присаједини Цркви Христовој. И нестајаше служење
идолима, а слава Христова се умножаваше.
Видећи такво живљење светог Кипријана и такво старање његово
о Христовој вери и о спасењу душа људских, ђаво шкргуташе зубима на њега, и
подстаче незнабошце да га оптуже пред владарем источних покрајина како он
богове њихове ниподаштава и многе људе од њих одвраћа, а слави Христа који је
противник богова. И сабраше се незнабошци, и одоше к тадашњем владару источних
покрајина Евтолмију, и оклеветаше Кипријана уједно и Јустину, окривљујући их за
многе ствари, како су и против богова и против цара и против свих власти, и
како смућују народ обмањујући га и приводећи вери у Христа распетог. И молише
владара да казни смрћу обоје, и Кипријана и Јустину.
Чувши то, владар Евтолмије нареди да Кипријана и Јустину
ухвате и у тамницу посаде. Полазећи пак за Дамаск, Евтолмије нареди да их
поведу за њим, пошто је желео да им тамо суди. Стигавши у Дамаск, Евтолмије седе
на судишту, и пред њега изведоше сужње Христове, Кипријана и Јустину. И он
упита Кипријана: Зашто си променио своју прву славу, јер си најпре био
знаменити служитељ старих богова и многе им људе приводио? Свети Кипријан му
онда исприча све по реду: како увиде немоћ и лаж демонску и познаде силу Христа
Бога, кога се сви демони боје и дрхћу, и како демони ишчезавају од чесног
крсног знака, и како он би обраћен ка Христу, за кога је готов одмах умрети.
Мучитељ не узе за озбиљно речи светог Кипријана. И пошто не
беше у стању да одговори на Кипријанове речи, он нареди да светитеља обесе и
стружу тело његово, а да свету Јустину бију по устима и очима. Дуго мучени на
такав начин, они непрестано исповедаху Христа, и са благодарношћу трпљаху све.
Затим их мучитељ врже у тамницу. Онда покуша да их ласкама придобије за
идолопоклонство. А када у томе не успе, он нареди да их баце у врео казан; но
кључајући казан им ни најмање не нашкоди, и они као у хладу слављаху Бога.
Видећи то, неки идолски жрец по имену Атанасије изјави: И ја ћу исто тако у име
бога Асклипија ући у тај огањ и посрамити ове волхве. - Но чим се дотаче огња,
он одмах умре.
Видећи то, мучитељ се уплаши, па не желећи да им даље суди,
посла их к цару Клаудију у Никомидију са подробним писменим извештајем о њима.
Цар их осуди на посечење мачем. А кад их доведоше на губилиште, Кипријан измоли
себи време за молитву. To учини ради тога, да би Јустина била погубљена пре
њега: јер се бојаше да се Јустина не уплаши видећи смрт његову. А Јустина
весело приклони под мач главу своју, и отиде к женику свом - Христу. Неки пак
Теоктист који стајаше тамо и посматраше смрт ових невиних бића људских, веома
се сажали на њих, па разгоревши се духом к Богу, припаде к светом Кипријану,
целивајући га и изјављујући за себе да је хришћанин. И одмах би Теоктист осуђен
на посечење мачем са Кипријаном. И тако посечени, они предадоше душе своје у
руке Божје, а тела њихова лежаху шест дана несахрањена. Неки пак странци који
тамо беху, тајно узеше тела њихова, и у Рим одвезоше. У Риму их предадоше некој
чеоној и светој жени Руфини, сродници ћесара Клаудија. Она чесно сахрани тела
светих мученика Христових: Кипријана, Јустине и Теоктиста. На гробу њиховом
биваху многа исцељења онима који им прибегаваху. Молитвама ових светих мученика
нека Господ исцели и наше болести телесне и душевне. Амин.
Извор: Српска Православна Црква
„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
#Кипријан, #Кипријан и Јустина, #враџбине, #светиКипријан и Јустина, #Kiprijan,
#Kiprijan i Justina, #vradzbine, #svetiKiprijan i Justina
#Кипријан, #Кипријан и Јустина, #враџбине, #светиКипријан и Јустина, #Kiprijan,
#Kiprijan i Justina, #vradzbine, #svetiKiprijan i Justina
Нема коментара:
Постави коментар