Америчка престоница била је домаћин прославе стогодишњице
Дана када се указом председника Вудро Вилсона цела Америка молила за Србију а
српска краљевска застава вијорила изнад Беле Куће.
Само два пута у историји Америке у мирнодопским условима страна застава се вијорила на резиденцији америчког председника - први пут српска застава 1918. године и други пут француска застава 1920. године. Гест председника Вилсона био је само кулминација великог поштовања за Србију и жртве нашег народа током Првог светског рата. Био је то израз великог пријатељства и савезништва двеју земаља и народа.
Нажалост, догађаји и политичка ситуација настала распадом
Југославије, умногоме су нарушили то пријатељство. Ипак, политичка клима у
Вашингтону се значајно мења. Све већим присуством и дијалогом са америчким
званичницима Српска Православна Црква настоји да васпостави традиционално
пријатељство и разложним аргументима заштити своје интересе, наш народ и
светиње свугде где Срби живе.
У оквиру ових напора била је организована и прослава - без
преседана у историји српске заједнице у САД - стогодишњице прокламације
председника Вилсона о Србији издате 28. јула 1918. године. Под духовним
покровитељством Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја,
основан је Одбор епархија Српске Православне Цркве у САД за организацију
прославе. Одбор је почео са припремама према плановима које је изложио владика
Иринеј. Прослава је била конципирана као свеобухватни омаж српском народу и
његовима традицијама и вредностима, будући да је укључивао богослужбени део
(Свеправославну Литургију на дан јубилеја 28. јула и наредног дана архијерејску
Литургију у српском храму Светог апостола и јеванђелисте Луке у Вашингтону), академски
део (симпосион о Србији и Америци у Великом рату и издање антологије значајних
научних радова о српском учешћу у Првом светском рату уредника проф. др Кринке
Видаковић Петров) и културни део (концерт гудачког квартета ученика Школе за
музичке таленте из Ћуприје, Српског певачког друштва „Лира“ из Вашингтона и
аудио-визуелну изложбу аутентичних материјала из Великог рата, аутора Маринка
Лугоње и Марка Кентере, у организацији Art Exchange из Вашингтона). За
гостопримство побринуло се Коло српских сестара цркве Светог Луке из
Вашингтона, уз несебичну подршку и рад мноштва парохијана.
Свеукупно, прослава јубилеја укључивала је дванаест
различитих догађаја. Званични део прославе отворен је молитвом Његовог
Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја у Представничком дому
Конгреса САД тачно у подне у среду, 25. јула 2018. године. Тога дана после
подне у организацији Српског кокуса Конгреса САД, Амбасаде Србије у Вашингтону
и Српске Православне Цркве, уприличен је пријем у згради Капитола САД коме су
присуствовали гђа Ана Брнабић, премијерка Владе Србије, г. Ивица Дачић,
министар спољних послова, гђа Жељка Цвијановић, премијерка Владе Републике
Српске, затим г. Тед По и г. Емануел Кливер II, копредседавајући Српског кокуса
у Конгресу САД, г. Рон Џонсон, сенатор из Висконсина из сенатског Одбора за
Европу и регионалну сарадњу у области безбедности, затим подсекретар Лаура
Купер из Министарства за одбрану САД, подсекретар Мери Ројс из Стејт
Департмента, и многи други годти из света политике, културе и бизниса.
Наредног дана, 26. јула 2018. године, у Националном
прес-клубу одржан је научни скуп на тему Србија и Америка у Великом рату
1914-1918. Скуп је отворио Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г.
Иринеј. Учеснике и госте је у име америчке Владе и Стејт Департмента поздравио
г. Вес Мичел, помоћник државног секретара задужен за Европу и Евроазију. У име
владе Републике Српске скупу се обратила и премијерка гђа Жељка Цвијановић. У
име спонзора симпосиона госте је поздравио г. Небојша Живковић, председник
Српске народне одбране. Главни говорник скупа била је проф. др Кринка Видаковић
Петров, која је надахнуто говорила о историји Срба у Америци. Током паузе, гђа
Светлана Рогић је представила аудио-визуелну изложбу Тамо Далеко 1918-2018.
Потом су уследиле панел презентације на којима су учешће узели др Гордон
Бардош, председник компаније Seercon, др Џулијан Шустер, провост Вебстер
Универзитета, др Бранко Терзић, изасланик председника Џорџа Буша за енергетска
питања и виши сарадник у Беркли групи у Вашингтону и протонамесник др Василије
Вранић, професор на Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу и Сент
Ксавијер Универзитету. По завршетку скупа Епископ источноамерички г. Иринеј, у
име Епископског савета Српске Православне Цркве у САД, уручио је орден Светог
Севастијана I реда г. Ненаду Ђорђевићу за делатну љубав према Мајци Цркви и
српском народу. Потом је уследио пријем.
У петак, 27. јула 2018. године, у ротoнди Карнеги Институту
у Вашингтону, Канцеларија Републике Српске приредила је свечани пријем у част
премијерке гђе Жељке Цвијановић. Госте су поздравили Његово Преосвештество
Епископ источноамерички г. Иринеј, конгресмен г. Боб Мекјуан и премијерка
Цвијановић. Потом је у свечаној сали Карнеги Института уследио концерт гудачког
квартета Школе за музичке таленте у Ћуприји и Српског певачког друштва „Лира“,
хора храма Светог апостола и јеванђелиста Луке у Вашингтону. У име спозора
концерта, Српског народног савеза, госте је поздравио г. Џон Буфалини. Програм
је водио г. Страхиња Матејић. На крају концерта уручен је орден Светог
Севастијана I реда г. Тајлеру Спарску за заслуге у унапређењу пријатељских
односа између српског и америчког народа.
Захвaлност за изузетно успешан концерт дугујемо
пожртвованости младих музичара из Ћуприје који су свој таленат представили
спретно одабраним композицијама како западне традиције, тако и српске музичке
заоставштине. Посебну захвалност, пак, дугујемо Српском певачком друштву
„Лира“, које је основано пре само три месеца и које је, инспирисано у једнакој
мери величином догађаја који се прославља и вођством владике Иринеја, неуморно
радило, под диригентском управом попадије Јелене Вранић, како би на високом
нивоу припремили концертни програм, као и нове компзиције за архијерејске
Литургије које су током прославе служене. Потребно је посебно поменути да је
познати српски музичар и композитор Војислав Бубиша Симић за ову прилику
аранжирао за мешовити хор песму Даворина Јенка „Хајд’ јунаци“, коју је СПД
„Лира“ премијерно извела на концерту. Пријатно изненађење свима присутнима
уприличио је глумац Радош Бајић, који се после свог наступа обратио дирљивим
словом, нагласивши значај српске жртве у Великом рату и сећања на њу.
Наредног дана, у суботу 28. јула 2018. године, добротом
митрополита Тихона и надлежних свештеника Америчке Православне Цркве у
Вашингтону, служена је Свеправославна света Литургија у Саборном храму Светог
Николаја. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г.
Максим уз саслужење домаћина Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког
г. Иринеја и мноштва свештенослужитеља. На Литургији је одговарало СПД „Лира“,
под вођством попадије Јелене Вранић, која је за ту прилику са хором припремила
избор литургијских композиција различитих православних традиција. По завршетку
Литургије сви присутни су позвани у салу храма на окрепљење које је припремило
Коло српских сестара при цркви Светог Луке, на челу са председницом Добрилом
Нином Лојаницом. Домаћинској атмосфери допринели су младићи и девојке који су,
обучени у српске народне ношње, послуживали госте.
Исте вечери уприличен је свечани банкет у Националном
прес-клубу. Присутне је поздравио домаћин, Епископ Иринеј, који је свој
инспиративан и умногоме упечатљив говор завршио мишљу да „ми који прослављамо
овај историјски догађај, и сами улазимо у историју и постајемо део историје“,
нагласивши тиме надвременски карактер јубилеја. Гостима су се такође обратили
г. Игор Црнадак, министар спољних послова БиХ, гђа Жељка Цвијановић, премијерка
Републике Српске, г. Ђерђ Матковић, амбасадор Републике Србије и др Бранко
Терзић, председавајући Одбора за организацију Прославе. Почасни говор одржао је
конгресмен г. Боб Мекјуан, извршни директор Савета за националну политику у
САД. За уметнички део програма банкета побринули су се гудачки квартет Школе за
музичке таленте из Ћуприје, пијанисткиња Ања Радиновић, Српско певачко друштво
„Лира“ и глумац Радош Бајић. На концу, гђа Светлана Рогић је још једном
присутнима представила аудио визуелну изложбу „Тамо далеко 1918-2018“. Програм
су водили гђица Татјана Рајић и г. Зоран Буцало. Посебну захвалност дугујемо
гђи Дрини Властелић Рајић за беспрекорну организацију банкета.
Последњег дана прославе, у недељу 29. јула 2018. године,
Његово Преосвештенство Епископ г. Иринеј служио је свету Литургију у српском
храму Светог Луке у Вашингтону, уз саслуживање четири свештеника и два ђакона.
На Литургији је одговарао хор домаћин - СПД „Лира“. За послужење по завршетку
свете Литургије још једном се побринуло Коло српских сестара. По завршетку
ручка, протосинђел Андреј, сабрат манастира Високи Дечани, који је такође
присуствовао прослави, упознао је све присутне са многим тешкоћама са којима се
наш народ на Косову и Метохији свакодневно бори. Прослава је и званично
завршена поздравним говорима.
Прослава стогодишњице краја Првог светског рата и
пријатељства које је тада постојало између српског и америчког народа оставила
је изузетно повољан утисак не само на учеснике и госте, већ и уопште на
политички и дипломатски свет у Вашингтону. Код многих наших људи ово је улило
нови елан за истрајност у борби за очување интереса наше Цркве и нашег верског
и културног наслеђа у свим српским земљама. Прст Божји је овде евидентан, који
нам показује да наступа време да се кроз присуство у дијалозима са људима на
власти у Вашингтону на достојанствен и ефикасан начин бране интереси Цркве и
народа. Прослава је значајна и по томе што су се, после дужег времена, велике
српске организације у САД као спонзори окупиле око истог догађаја (Српски
народни савез, Српска народна одбрана, Српски певачки савез...).
Пре сто година, хиљаде америчких Срба, инспирисани ватерним
говорима и надахнутим проповедима Светог владике Николаја, одазвали су се
позиву да се врате у отаџбину и помогну Србији у Великом рату. Један мудри
човек их је назвао „Николајева Трећа Армија“. Током протекле прославе многи су
у мудром руковођењу црквом у Епархији источноамеричкој осетили ехо ових речи,
те изнова, све одважније, у Америци поново почиње да корача „Николајева Трећа
Армија“.
Нема коментара:
Постави коментар