Монах са Крита, који је живео у
келији Часног Крста, између Керасије и Кавсокаливије, након једне несреће
изгубио је вид. Од тада се још више посветио молитви. Будући да је био слеп,
није се
бавио никаквим другим занимањем. Молио се непрестано и непрекидно, наглас и стојећи усправно, тражећи посредством умне молитве духовну (умну) светлост са Неба.
бавио никаквим другим занимањем. Молио се непрестано и непрекидно, наглас и стојећи усправно, тражећи посредством умне молитве духовну (умну) светлост са Неба.
Једном су двојица новинара -
поклоника пролазила поред његове келије. Зачули су слепог монаха како се моли и
застали испред келије, јер нису желели да прекидају црквено богослужење.
Мислили су да се то дешава на читавој Светој Гори, због чега су записали:
„Бесконачне су молитве атонских монаха...”
***
Један подвижник послао је свог
послушника у Кареју да тамо прода његово рукоделије. Послушник је у Протату
зачуо најлепше псалмопојање и музику. Једног дана рекао је свом старцу: „Старче,
имам једну помисао. Ми овде у пустињи ништа не радимо. Требало би да видиш како
они прослављају Бога псалмопојањем, хоровима и многим другим стварима. Ми овде
имамо само бројанице и само Господе Исусе Христе...'”
Старац му је сутрадан рекао: „Пођимо,
чедо моје, да видимо шта чине ти оци. Могли бисмо и ми да се придржавамо
њиховог типика.”
Кад су ушли у цркву, нагнуо се
према њему и шапнуо му на ухо: „Уистину, чедо моје, овде прослављају Бога.”
Не беше још ни завршио реченицу кад
се све потресло од снажног земљотреса. Појци су истог тренутка одбацили музичке
књиге и прекинули „терирем”. Узели су бројанице и почели да се моле: „Господе
Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас грешне!”
„Хајдемо, старче, вратимо се нашем
служењу и безмолвију у нашој каливији. Оно што ми чинимо узвишеније је од овог
појања.”
Схватили су да је уистину најбоља
молитва - молитва на бројаницама.
***
Двојица подвижника, Агатангел и
Ананија, живели су у једној светогорској пустињи равноангелским животом. Волели
су скривеност и ненавидели таштину. Осим тога, пред другима су се претварали да
су помало јуродиви. Желели су да сакрију своју врлину. У њима је била дубоко
укорењена умна молитва.
„Калуђерчићу мој, овде је био
Христос. Да ли ти је рекао или те уверио кад ће поново доћи”, говорили су
младим монасима. „Извршавај своје правило, али немој мислити да чиниш нешто
посебно!”
#старечник, #starecnik,
Нема коментара:
Постави коментар