петак, 01. јун 2018.

Обраћање Патријарха српског г. Иринеја на отварању Генералне Скупштине Конференције европских Цркава


Ваше Еминенције, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, Ваше Екселенције, високопречасни и часни оци, чланови Скупштине Конференције европских Цркава, драги пријатељи и гости, браћо и сестре,

Дозволите ми најпре да изразим своју велику благодарност Богу што се ова Скупштина Конференције европских Цркава одржава у окриљу наше Цркве, у Епархији бачкој и у Новом Саду. То је велика част за нашу Цркву, која је члан европске заједнице Цркава и која увек даје допринос и искрено сарађује у тој великој међуцрквеној организацији.

Морам да кажем да у времену у коме живимо, у коме има много неправде и зла , много непријатељстава и злочина, Црква има врло велико и уважено место. Стога се очекује да Цркве како у Европи тако и широм планете дигну глас против многих негативних појава у нашем времену и нашем свету. Потребно је да се тај глас чује где год је потребно - да стиша оне гласове које шире непријатељства и зло у овоме свету у коме се многи осећају несигурнима у свом животу, у коме се осећају лишенима својих основних људских права и свега онога што припада слободном човеку. Тај глас је Црква увек имала, и данас се тај глас очекује како од Цркве тако и од овога тела. Цео свет, и православни и инославни, треба да чује оно што Црква може и има право да каже. Данас се чују многи гласови, а ред је и свет очекује да чује глас Цркве, Цркве Божје, Цркве Христове.

Тема вашег разматрања је данас неопходна и оно што очекујем од овога тела јесте да се постигне пуна усаглашеност Цркава. Ако је икада било време да Црква има своје место и своју улогу - то је данас, а да би се глас Цркве чуо као један глас потребно је учврстити јединство у ставовима између Цркава. Иако има пуно разлике међу нама, те разлике су зацело много мање од онога што нас зближава и од онога што нам је заједничко. На томе заједничком ова разматрања треба да постављају своје темеље и да дејствујемо у овом свету у којем живимо. Желим пуно успеха овом телу, желим да донесе закључке који ће имати значаја и користи не само за Европу, него и много шире.

Користим овај тренутак да изложим наш велики проблем, проблем наше Цркве, нашег народа. Ви сте свакако чули за велики проблем и збивања на Косову и Метохији. Господо, Косово и Метохија је српска света земља, део наше историје, област наше културе, простор наших највећих светиња, наше хришћанске културе. Тамо су нам највећи манастири и цркве којих на броју има преко 1.500. Нажалост, последњих година многи су девастирани, многи су уништени, сада су опљачкани и, оно што је најтрагичније, српски народ је протеран са тих простора. Ужасна, велика неправда!

Српски народ је прогнан са Косова и Метохије и данас не сме и није у прилици да дође и посети свој дом који је или порушен или узурпиран. Прошле године се десио један немио случај који је остао без еха у свету. Дошао је изганик само да види своју кућу коју није видео петнаест година и када је ушао у двориште, тад је садашњи власник те куће, коју је узурпирао, узео пушку и убио човека у дворишту. За то нико није одговарао. И не само за то, него и многи, многи страшни злочини и догађаји дешавају се без реаговања.

И оно што бих вас ја замолио са овог места овде у нашем граду Новом Саду, јесте да Црква дигне глас против те неправде, против тога што се једном народу, српском, одузима 17 процената његове територије само зато да би се удовољило једном народу са којим смо ми дуго живели. Ми ни данас немамо ништа против да живимо заједно, али они не желе и уништавају све оно што је наше, почев од наших светиња па до гробаља, све са циљем и жељом да се униште сви трагови и корени историје једнога народа и једне културе. То је неправда коју данас свет гледа отвореним очима!

Ја молим ово узвишено тело да бар једном реченицом дигне свој глас и заштити невини српски народ који је прогнан и да захтева да се тај народ врати у своје домове, на своје просторе и да буде тамо где је више од хиљаду година. Наглашавам да је то једна страшна неправда нашег времена у којој учествују моћници овога света, нажалост, наши дојучерашњи пријатељи. Ово је апел и ово је молба да се и тај глас чује са овога узвишенога скупа. Хвала!

Извор: Српска Православна Црква

Нема коментара:

Постави коментар