СЛОВО О ХРИСТОЛИКОЈ КРОТОСТИ И НЕЗЛОБИВОСТИ 1

Румунски јеромонах Леонтије из места Негрец у области Неамц дошао је на Свету Гору 1852. године, а упокојио се 1901. године. Предвидео је своју смрт. Истицао се кротошћу и незлобивошћу. Није 
 га могло разгневити нити саблазнити ништа што би видео или чуо. Био је то човек мира. Сваке вечери је стављао епитрахиљ и с једном свећицом у руци одлазио на гробље, где се молио за преминуле оце и браћу.

***

Старац С. из Новог Скита био је незлобиво јагње Божије. Посетио сам га пред сам крај његовог живота, кад је био прикован за кревет. Једном приликом украдено му је сто педесет литара уља. Његов послушник је гунђао, а старац је био веома тужан због таквог његовог става.

„Зашто не прославиш Бога, благословени? Сад си слободнији и бестраснији. Имамо само једно буре уља уместо да имамо три.”

Међутим, послушник је наставио да гунђа, осуђује и сумњичи.

„Види, чедо моје”, рекао је старац С. „Посматрај само добру страну свих ствари. Не веруј свему што чујеш својим ушима и веруј само половично ономе што видиш својим очима.”

***

Један добар и безазлен старац је рекао: „Сви оци су добри. Сви се подвизавају сагласно својим снагама и само због тога што остају овде, у Градини Пресвете Богородице, имају наду у спасење.”