Изванредни Златни беочуг за животно дело који додељује
Културно-просветна заједница Београда уручен је 19. апила 2018. године
протојереју-ставрофору Саву Б. Јовићу на свечаности у Народном позоришту у
Београду.
Присустне је поздравио генерални секретар Културно-просветне заједнице Београд г. Живорад Ајдачић нагласивши да је Златни беочуг признање за заокружене духовне вредности и достигнућа које континуирано повезују све оне који омогућавају успешнији духовни живот града Београда и Србије. -Како ова награда чини част лауреатима, тако и лауреати чине част овом великом признању за допринос у културном, духовном и историјском животу престоног Београда, пручио је г. Ајдачић.
-Награде се додељуују у години када се навршило 100 година
од завршетка великог и страшног Првог светског рата. Ове године навршило се и
150 година од убиства кнеза Михаила Обреновића, који је годину дана пре смрти
примио кључеве града Београд од Али Риза паше, а на београдској тврђави се
завијорила и српска застава. Такође, пре 150 година кнез Михаило Обреновић
иницирао је оснивање Народног позоришта у Београду, ове знамените установе која
нам увек пружа гостопримство, казао је г. Ајдачић.
Председник Културно-просветне заједнице Београда књижевник
Милован Витезовић је подсетио на речи Васка Попе, великог српског песника, када
је 1968. примао у Бечу Аустријску државну награду за европску књижевност:
-Примам ову награду у првом реду као похвалу песништву мога народа и његовом
језику... Песништво Срба од својих почетака до данас представља значајан
органски незаобилазан део европске књижевности.
Милован Витезовић је искористио свечаност уручења награде
коју је створио Васко Попа и у име Културно-просветне заједнице Београд казао
да ће великом песнику бити подигнут споменик на Теразијама са стиховима
посвећеним престоном граду. -Додељујући Вам ова признања, исказујемо Вам
неизмерну захвалност грађана што сте са нама чували и сачували српску културу и
у немогућим условима, казао је г. Витезовић.
Изванредни Златни беоучуг за животно дело додељено је
протојереју-ставрофору др Саву Б. Јовићу и г. Милутину Дедићи, историчару,
сликару и публицисти.
Изванредни Златни беочуг припао је Историјском музеју
Србије, Машинском факултету Универзитета у Београду и Афричком музеју у
Београду. Добитници Златног беочуга за
трајан допринос култури су: Ашхтен Атаљанц, балетска уметница; мр Светлана
Бојчевић Цицовић, оперска уметница;
проф. др Славица Гароња Рдованац, књижевница; проф др Димитрије
Големовић, етномузиколог, композитор; КУД Димитрије Котуровић; Небојша
Кундачина, драмски уметник; Драгољуб
Којчић, издавач; мр Павле Медаковић,
диригент; проф. др Предраг Марковић, историчар; Душица Милановић,
новинарка књижевница; проф. Др Драган Никодијевић, теоретичар културе и
уметности; Душко Новаковић, књижевник; Бранислав Обрадовић, продуцент,
организатор; Рибља чорба, рок група; проф. др Дрган Симеуновић, политиколог и
књижевник; Удружење музичара џеза, забавне и рок музике Србије и Шпиро Соломун,
културни посленик.
У име награђених пригодно слово је произнео протојереј-ставрофор др Саво Јовић,
овогодишњи лауерат Изванредног Златног беочуга за животно дело:
-Указана ми је велика част да у име свих награђених изразим
захвалност Културно-просветној заједници Београда на додељивању нам овог
престижног признања за трајни допринос култури нашег града. Верујем да и остали
добитници деле моје осећање радости не због самог награђивања, већ због
чињенице да се код нас још увек препознаје и цени прегалаштво које обогаћује
целокупну заједницу. Пред вама су данас културни делатници, уметници, научници,
руководиоци културних и научних установа, представљајући све оне који у њима
истрајно раде и стварају. Благодарим цењеном жирију који нас је одабрао и
прибројао лепом и вредном низу оних који су у протеклим годинама добили ову
награду, и верујемо да тај низ нисмо увећали само бројем.
-Надамо се да смо српској култури додали једно мало бреме
које ће долазеће генерације обавезивати да вертикала нашег постојања увек буде
мерило нашег стремљења и да се неупрљана издиже изнад свих наших посртања
сведочећи да народ не може бити мали све док баштини велику културу. Као симбол
затвореног и вечног, али и никад довршеног, беочуг нас подсећа да смо бића
ограничена, али и позвана да из свог ограничења иступимо снагом духа, што су
сви, који су своје таленте умножили, и учинили. У том смислу, награде су и
опомена да смо на нашем овоземаљском путу, по лику Бога, створени да будемо
ствараоци. Када човек испуњава то свето назначење свога посланства, онда зна да
је бити и у подножју светионика, где се
само назире светлост којој стреми, светлост дивних ликова из олтара наше
културне историје, привилегија коју не сме изневерити.
-Нема сумње да ће овогодишњи добитници предано наставити да
раде и напредују, свако у својој области, јер су осетили радост стваралаштва
која их приближава Творцу, истовремно сведочећи љубав према ближњем и свету, у
ко-ме смо сви позвани да га својим животом обогатимо. Хвала вам.
Годишња награда Културно-просветне заједнице Београда
за припала је гђи Марији Бишоф,
професору и књижевници, за допринос раду Културно-просветној заједници
Београда, док су повеље за допринос култури Београда додељене г. Браниславу
Баћовићу, привреднику и мецени културе, као о Уметничкој ливници „Јеремић“.
Златни беочуг се додељује као годишња награда за трајни
допринос култури Београда. Културно просветна заједница Београда од 1970.
године додељује награду и признање Златни беочуг уметницима, ствараоцима,
научницима, ансамблима, организацијама и установама за трајни допринос култури
Београда.
Награда Златни беочуг је признање које се додељује онима
који омогућавају успешнији духовни живот града Београда, негују духовне
вредности и вреднују научна и културна достигнућа. Награде, које се састоје од
повеље и слике Саве Стојкова, уручили су председник жирија проф. др Зоран
Аврамовић и Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно просветне заједнице
Србије. Творци ове награде су песник Васко Попа који је дао и име награди,
Радомир Стевић Рас и Јевта Јевтовић.
Данашњем свечаном уручењу награда Златни беочуг
присуствовали су изасланици Председника Републике Србије, представници Владе
Републике Србије, државни секретари и помоћници у министарствима Владе Србије,
представници Народне скупштине Републике Србије, председници посланичких група,
представници дипломатског кора, верских заједница, Српске академије наука и
уметности, Града Београда, ректори и декани Универзитета и факултета у
Београду, директори установа културе, просвете и науке, представници средстава
јавног информисања и црквених медија: Информативне службе Српске Православне
Цркве - главни и одговорни уредник протођакон Радомир Ракић; Радија Слово
љубве, Информативне службе Епархије бачке.
Свечаности су присуствовали протојереј-ставрофор др Предраг
Пузовић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду;
ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Правослвне Цркве;
протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, протођакон Игор Давидовић, представници
Патријаршијске библиотеке, Издавачке фондације Архиепископије
београдско-карловачке, бројни пријатељи и сатрудници, директор новосадске
Издавачке куће Православна реч г. Зоран Гутовић.
Покровитељи манифестације су Скупштина Града, Министарство
културе и информисања Републике Србије, Компанија Митеко, Организација ПИ,
Организација за производњу фонограма Србије, Транспортшпед, Беотелепром,
Саобраћајни институт ЦИП, Народно позориште. Програм су видили драмски уметници
Биљана Ђуровић и Драган Коларевић.
***
Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, рођен је на Савиндан
1954. године у Милином Селу, општина Лопаре, Босна и Херцеговина, где je
завршио основну школу. Потом се уписао у петогодишњу Богословију Светог
Арсенија у Сремским Карловцима. Када је био четврти разред од стране Војног
одсека 1974 год. бива позван у војску (коју нису хтели да му одложе као што су
то ученицима других школа чинили). Цео војни рок је одслужио у Шибенику. По
повратку из војске завршио је Богословију 1976. године. Исте године је рукоположен
у чин ђакона, потом презвитера и служио је у Епархији зворничко-тузланској.
Дана 15. маја 1980. године, након непуне четири године
свештеничке службе комунистички режим га хапси, а Окружи суд у Тузли суди, за
вербални деликт, (чл. 133 КЗ СФРЈ) на шест година затвора. Ову казну је Врховни
суд БиХ у Сарајеву смањио на пет година коју је одробијао у зеничком казамату.
По изласку из казамата остао је у Епархији
зворничко-тузланској до 1987. године када прелази у Панчево, Епархија банатска,
из које 1996. на предлог тадашњег Патријарха српског Павла, а по одлуци Светог
Архијерејског Синода долази у Београд, Архиепископија београдско-карловачка, и
ради као службеник у Канцеларији Синода.
Дипломирао је на Православном богословском факултету „Свети
Василије Острошки“ у Фочи са оценом одличан 10, са просечном оценом у току
студија 9,33.
Тренутно ради на месту главног секретара Светог
Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и духовник је при цркви Ружици и
капели Свете Петке на Калемегдану у Београду.
До сада је објавио осам књига које су имале по неколико
издања, а књиге Свети исповедник Варнава и Етнчко чишћење и културни геноцид на
Косову и Метохији су преведене на енглески језик. Објавио је и шест
верско-поучних књижица, као и многе чланке како у црквеним, тако и световним
часописима. Држао је предавања у Србији и дијаспори и учествовао у радио и тв
емисијама. Већ десет година припрема текст џепног календара, а 2012. године је
именован, од стране Светог Архијерејског Синода, за главног урeдника часописа
Црква.
Објављене књиге (наводи се последње издање):
- Анђели звериње
куће, Православна реч, Нови Сад, (2012),
- Записи из зеничке
тамнице, Православна реч, Нови Сад, (2012),
- Кроз босански
огањ, Православна реч, Нови Сад, (2012),
- Свитање у
предвечерје, Православна реч, Нови Сад, (2012),
- Утамничена цркв,
Православна реч, Нови Сад, (2012),
- Христов Светосавац
Михајло Пупин, Правосл. реч, Нови Сад, (2012),
- Свети исповедник
Варнава Епископ Хвостански, Прав. реч, Н. Сад, (2012),
- Етничко чишћење и
културни геноцид на Косову и Метохији,Православна реч, Нови Сад, (2012)
Објављене верско-поучне књижице:
- Свети отац
Николај, Издавачки фонд Архиепископије
Београдско-карловачке, Београд, (1998),
- Божић и божићи
обичаји, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1998),
- Свети
великомученик Георгије, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке,
Београд, (1999),
- Велики часни пост,
Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999),
- Васкрсење Господа
Исуса Христа - Васкрс, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке,
Београд, (1999),
- Свети Јован
Крститељ, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (2000).
Године 2012. Фондација „Младен Селак“ из Беогрaда доделила
му је у Идвору, родном месту Михајла Пупина, медаљу која носи име овог великог
научника за књигу Христов Светосавац Михајло Пупин.
Зорица Зец
Извор: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар