У Каруљи је живео један подвижник
по имену Стефан. Био је прелешћен помишљу да сам служи Божанствену Литургију
(што је противно канонима Православне Цркве). Цркву није схватио као кивот
Истине, нити је прихватио Њеног новојављеног светитеља, Нектарија.
***
На најузвишенијем делу скита Свете Ане, у једној безводној каливији, живео је неки прелешћени монах. Није општио са осталим оцима и у својој прелешћености сматрао је да на земљи не постоји свештеник који би био достојан да служи Литургију, због чега се није ни причешћивао Пречистим Тајнама. Сећам се да сам га ноћу виђао како хода носећи малу светиљку. О њему су ми казивали оци из скита Свете Ане.
***
Изнад пећине Светог Акакија
Кавсокаливита налази се каливија Успења Пресвете Богородице, у којој данас
бораве отац Серафим и његова заједница.
Пре неколико година, овде је живео
један монах, старац Харалампије. Желео је да изврши неумерене подвиге, не
очистивши се претходно од страсти надмености и славољубља. У том циљу затворио
се у каливију и јео искључиво двопек.
Прошла је једна седмица и понестало
му је хране. Отворио је врата каливије и пред собом угледао врећу двопека. Тада
је уистину био сигуран да су његов подвиг и пост угодни Богу, тако да се још
више испунио гордошћу.
Прошло је месец дана. Једном
приликом, око поноћи, читао је Молитве Пресветој Богородици. У тренутку док је
читао стих „Ти си потпора девственицима, Богородице Дјево...”, зачуо је како
неко куца на врата. Отворио је врата и шта је угледао? Седобрадог и хромог
старца дивљег изгледа.
„Ја сам духовник”, рекао је он.
„Дошао сам, чедо моје, да се уверим у твоје подвиге, јер ја много волим оне
који се подвизавају у тајности и по сопственој вољи. Иако сам хром, донео сам
ти двопек и једну корпу пуну дуката за које ћеш моћи да купиш пуно двопека,
тако да уопште нећеш морати да излазиш из каливије.”
То је изговорио и испружио руку да
му дода корпу. У том часу старац Харалампије је видео да су његови нокти
необично дугачки и црвени.
„Ако хоћеш да ти верујем”, рекао је
седобрадом, „прекрсти се и уђи да наставимо молитве Пресветој Богородици.”
Странац се разгневио и заурлао: „Дошао
сам да ти помогнем, а ти ми не верујеш него ме позиваш да прочитам такве речи
Оној... Која нас спаљује! Никад!”
Зачуо се страшан шум и затресла се
читава каливија, испунивши се истовремено и ужасним смрадом и неподношљивим
мирисом, док је демон у лику седобрадог старца истог трена ишчезао.
Старац Харалампије се од страха
онесвестио. Кад је дошао к себи, сео је у један угао каливије, умотавши се у
покривач. Дрхтао је и био ошамућен. На том истом месту затекао га је његов
сусед, старац Дионисије, којем је и описао овај догађај.
Нема коментара:
Постави коментар