шта зло; који се укљањаја од злог и штетног по душу, а брине се за добро и душекорисно и чини ово са великом благодарношћу према Богу. Само се такви људи могу назвати истински мудри.
***
Истински мудар човек има само једну бригу, да се свом душом повинује и на сваки начин угађа Богу. Томе и само томе поучава овај човек душу своју, како да угоди Богу, благодарећи Му за Његов добар промисао, у ма каквим животним околностима се налазио. Јер, неумесно је не захваљивати лекарима за оздрављење тела, чак и онда када дају горке и непријатне лекове. Исто тако је неумесно не благодарити Богу јер нам се не чини радосним, не схватајући да све се одвија по Његовом промислу и нама на корист. У таквом промишљању, у таквој вери у Бога је спасење и покој души.
***
Мудар човек, преиспитујући самог себе, спознаје шта му је
потребно и корисно да чини, шта је блиско и спасоносно за његову душу, а шта
јој је страно и погубно. На овај начин избегава оно што штети души, као нешто
страно.
***
Мудра и добродетељна душа открива се у погледу, поступцима,
гласу, осмеху, разговорима и обраћању. У таквој души се све променило и
задобило достојанствен изглед. Њен богољубиви ум, као снажни вратар, затвара
пролазе срамним и злим помислима.
***
Мудра душа се труди да се избави од беспућа, надмености,
гордости, саблазни, зависти, крађа и свега у чему се састоји суштина демонских
дела и злих казивања. Ово, при марљивом труду и пажљивом созерцању, успева да
сврши човек чије жеље нису устремљене на ниска задовољства.
***
Квалитатвна мудрост у нама, само делима нас чини достојним
да се називамо људима; без ове мудрости, од бесловесних бића бисмо се
разликовали физиономијом и даром говора. Дакле, да позна разуман човек да је
бесмртан; и да омрзне сваку срамну похоту, која је људима узрок смрти.
***
Мудрим људима није потребно да слушају разне беседе, већ
само оне које доносе корист, које воде ка познању воље Божје; јер је она пут,
којим се опет људи враћају у живот и у вечну светлост.
***
Нема никакве користи од изучавања науке, ако душа не живи
добрим и богоугодним животом. Узрок свих зала је заблуда, прелест и мржња према
Богу.
***
У разговорима не треба да буде присутна грубост; мудре људе
обично, више него девице, красе скромност и целомудрије.
***
Непостојани и необразовани не треба да кушају мудре људе.
Мудар је онај ко Богу угађа и безмолствује, или, уколико говори, говори мало, и
само оно што је неопходно и Богу угодно.
***
Не може се одједном постати добар и мудар; ова два се
задобијају пажљивим расуђивањем, вежбањем, искуством, дугим подвигом и
(најважније) јаком жељом за чињењем добрих дела. Добри и богољубиви човек, који
је истински спознао Бога, не да себи мира, радећи све, без изузетка, што је
угодно Богу. Такви мужеви се ретко срећу.
***
Муж мудри, размишљајући о пребивању и разговору са
Божанством, никада се не везује ни за шта земаљско и ниско, већ управља ум свој
ка небеском и вечном, свестан да воља Божја – кривац сваког добра и извор
вечних блага за људе, – јесте она која спасава човека.
***
Ум није душа, већ дар Божији који спасава душу. Богоугодни
ум тече испред душе и саветује је да презре привремено, тварно и пролазно, а
заволи вечна, нетрулежна и непролазна блага. Тако, да би човек док живи у телу,
умом замишљао и созерцавао небеско и Божанско. На овај начин, богољубиви ум је
благодетељ и спаситељ људској души.
***
Мудра и душекорисна реч је дар Божји; супротно, реч празна,
жељна да одреди меру и растојање неба и земље, и величину сунца и звезда, јесте
изум човека који се забадава стара, као да жели да ситом захвати воду, и по
испразној таштини тражи оно што му никако не доноси корист, будући да нема
могућности ово да пронађе.
***
Ко поседује ум, тај је свестан да је управо он, – човек
пролазни. Онај који позна себе, зна и да је све творевина Божја дата на спасење
човеку. У власти човека је да све добро разуме и исправно верује у то. Такав
муж чврсто зна да само неколицина поседује врлину да омрзне овоземаљска блага,
и да се утеха и вечни покој задобијају од Бога по смрти.
***
Целомудрена душа, држећи се непоколебљиво у својој доброј
намери, попут коња обуздава гнев и похоту – ове неразумне страсти, и зато што
се бори са њима, укроћује их и преовлађује, биће увенчана и удостојена
пребивања на небесима, а задобиће ово од свог створитеља Бога, као награду за
сетву и труд.
***
Истински мудра душа, гледајући на срећу злих и благостање
недостојних, не жалости се мислима о њиховим насладама у овом животу, као што
то бива са људима неразумним. Таква душа је јасно свесна несталности среће,
непознанице пребивања овде, краткотрајности овог живота и страхоте суда, и
верује да Бог брине о томе шта јој је потребно за живот.
***
Целомудрена душа, презире материјално сакупљање добара и
краткотрајни живот, избира небеску утеху и живот вечни, који ће добити од Бога
за благочестивост.
***
Ум који се налази у чистој и богољубивој души, истински
гледа у Бога – нествореног, невидљивог, неизреченог – Јединог Чистог за чиста
срца.
Преподобни Антоније Велики
Ива Бендеља
Нема коментара:
Постави коментар