Огањ је увек огањ. Али у додиру са њим настаје и пепео, и
челик, у зависности од тога шта га додирује.
Тако се догађа и са човеком и све зависи од тога шта ће он
донети до Божанског огња – у каквом стању ће он приступити Богу. Ако се понаша
попут гвожђа, онда ће снага гвожђа постати челична. Ако се растопи до крхкости
сламе – изгореће.
Сваки човек ће, пре или касније, неминовно приступити Богу и
тешко њему ако се не припреми за тај сусрет.
Толстој се непажљиво, самоуверено приближио Богу, а не у
страху Божијем, причестио се недостојно и постао је отпадник од Бога.
Наступиће тренутак када ћемо доћи у додир са силом Божијом,
желели ми то или не.
Лопата је у руци Божијој. Лопатом се развејава зрно и слама,
и ову последњу носи ветар, а зрно пада пред ноге Домаћина и прикупљају га у
житницу, а слама се оставља или спаљује.
Неминован је сусрет са Господом и треба се спремати за тај
сусрет.
Греси наши – то је слама која ће изгорети приликом тог
сусрета. Треба сами унапред да о себи судимо и да се сами, припремајући се за
тај сусрет, одвојимо од сламе, да спалимо сламу грехова покајањем.
Или ће само они бити спаљени или ће заједно са њима изгорети
и сам човек, који се препусти греху.
Потребно је знати за Страшни Суд и односити се према томе
дану и догађају како следује. Треба очистити душу своју, треба се молити.
Према том догађају се треба односити јасно и свесно, а не
као животиња, која окреће главу да не би видела опасност.
Свт. Јован Шангајски
Светосавље/Православие.ру
Нема коментара:
Постави коментар