Црква Св. Димитрија у подгоричком насељу Крушевац прославила славу, Литургију служио Митрополит Амфилохије

Светом архијерејском литургијом, празничном литијом и благосиљањем славског колача  у подгоричком насељу Крушевац је 8. новембра прослављена храмовна слава цркве Светог Димитрија Солунског.

Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживало му је свештенство уз молитвено учешће вјерног народа.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да Христови свједоци вјековима Њега проповиједају и ријечима и дјелима својим.

„Један од њих је и Свети великомученик Димитрије Солунски. Био је војвода града Солуна, наследник свога оца, војводе солунског. Император римски Максимилијан му је забранио да вјерује у Христа. И не само њему, него је од њега тражио да прогони хришћане. У то вријеме су хришћани прогоњени, а кад нијесу“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Нагласио је да је то гоњење предвидио сам Господ и да оно траје све до наших дана.

„Ето, то је било и у вријеме Светог Димитрија. Тражено је од њега да се одрекне Христа, да не буде Његов свједок. А он га је посвједочио пред Максимилијаном и пред ондашњим властима христоборним“, казао је Владика и додао да ни данашње власти није ништа мање христоборне од ондашњих.

Подсјетио је да је овај светитељ Цркве Божје посјечен за Христа и да је из његових моштију потекло миро.

„Онога, који га је убио тјелесно, Максимилијана, данас памте једино по томе. Трагови му смрде нечовјештвом“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након светог причешћа храм на Крушевцу је три пута обишла празнична Литија са читањима Јеванђеља.

Митрополит Амфилохије је затим служио помен краљу Николи и краљици Милени и свим упокојеним члановима светородне лозе Петровић.

Потом је благосиљан славски колач храма, као и колачи свечара који Светог Димитрија Солунског славе као породичну крсну славу.

На крају је Митрополит Амфилохије говорио и о тежњи појединих гласноговорника црногорског властодајућег режима да Божје храмове преведу у државно власништво.

„Таквог безумља није било ни у вријеме Лењина и Стаљина чак, да не говоримо у вријеме Броза… Ипак су храмови у њихово вријеме остали да припадају Цркви Божјој и оном народу који је црквен и крштен на начин како је то било и у вријеме краља и господара Николе Петровића, који је градио и овај свети храм. Није га градио за себе као приватну цркву, јер нема цркве приватне. Свака је црква Божја, Богу принијета на дар и онда народу црквеном, крштеном да се у њему моли и учи саможртвеној љубави према Богу и према ближњима“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Рајо Војиновић
Фото: Јован Радовић
Извор: Митрополија црногорско-приморска