Блажен је био живот а блажено је било и упокојење пустињака
Филарета, истинског пријатеља врлине и пустиње.
Непосредно пре свог упокојења позвао је двојицу браће - Данијелита, Данила и Акакија, и том приликом им рекао много тога о умној молитви и о равноангелском монашком живљењу. Тад је устао и захтевао од њих да му отпевају атонску химну, односно „Аксион Ести” („Достојно јест”). Пажљиво је стајао, радосно слушао и, као обично, плакао. Затим их је обгрлио и целивао Христовим целивањем, рекавши:
#старечник, #starecnik,
Непосредно пре свог упокојења позвао је двојицу браће - Данијелита, Данила и Акакија, и том приликом им рекао много тога о умној молитви и о равноангелском монашком живљењу. Тад је устао и захтевао од њих да му отпевају атонску химну, односно „Аксион Ести” („Достојно јест”). Пажљиво је стајао, радосно слушао и, као обично, плакао. Затим их је обгрлио и целивао Христовим целивањем, рекавши:
„Браћо моја, анђелчићи Пресвете Богородице, више вас нећу
гледати земним очима, јер ме заступањем Пресвете Богородице и светих атонских
отаца Господ призива у небеска обитавалишта.”
Кад су сутрадан дошли да га посете и да узму његов
благослов, затекли су га како лежи на дрвеном кревету, прекрстивши руке и
склопивши очи, као да спава природним сном.
***
Старац Јаков из Кавсокаливије дошао је напокон у Лавру да би
се ту бринули о њему. Кад је осетио да му се приближио крај, одлучио је да се
потајно врати и да умре у својој испосници, у којој је живео толико година.
Једног поподнева, док су оци служили вечерњу, запалио је уљану лампицу и
отишао.
Читавим путем до каливије призивао је Света Три Јерарха:
„Светитељи, удостојте ме да стигнем и да тамо умрем!”
Корачао је веома споро, тако да је читаву ноћ провео на
путу. Тек што је стигао пред своју каливију, угасила се лампица. Срећом, његови
суседи су га видели и изашли су да га сусретну. Прекорачио је праг каливије,
још једном поновио: „Света Три Јерарха, удостојте ме да овде умрем” и у миру
издахнуо.
***
Кад је врлински подвижник Петар, који је готово читав живот
провео под ведрим небом, предосетио да му се ближи крај, отишао је да се
опрости с оцима и браћом у пустињи. „Више се нећемо видети”, рекао је старцу
Герасиму Химнографу.
Уочи празника преподобног Петра Атонског вратио се у пећину
у којој се налази и храм подигнут у част овог светитеља. Овде се због прославе
беху окупили и остали пустињаци. Причестио се Пречистим Тајнама. Оци и браћа
благословили су га уобичајеним пустињачким поздравом: „Добар Рај, старче
Петре”, он је рекао „амин” и у миру се упокојио.
Неколико дана пре тога отишао је у Кареју где се са свима
поздравио и поделио своја рукоделија да би осигурао новац за трошкове свог
погреба и служење четрдесет Литургија.
Извор: Старечник
„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
#старечник, #starecnik,
Нема коментара:
Постави коментар