На улазу у порту Саборног храма посвећеног Силаску Светог Духа на апостоле Преосвећеног Владику г. Арсенија са хлебом и сољу и букетима цвећа дочекала су деца у традиционалним народним ношњама.
У самој порти су новоизабраног Владику дочекли Епископ
рашко-призренски Теодосије, досадашњи администратор Епархије нишке,
протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина нишког Саборног храма,
свештенство, монаштво са верним народом.
Свечану доксологију служио је крстоносни прота Цинцаревић уз
саслужење ђакона Димитрија Маринковића и појање Црквено-певачког друштва
"Бранко" под диригентским вођством гђе Саре Цинцаревић.
Поздравне речи добродошлице новоизабраном Епископу нишком
Арсенију упутио је Епископ рашко-призренски г. Теодосије и пожелео му да верни
народ са свештенством и монаштвом води путем Христовим како би сви заједно
доспели у Царство небеско.
***
У Епархији нишкој све је спремно за устоличење Епископа
нишког Арсенија у недељу 13. августа 2017. у Саборној цркви, која је трећа по
величини у Србији, одмах иза Спомен-храма Светога Саве и цркве Светог Марка у
Београду.
На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора
Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа
топличког, викара Патријарха српског Иринеја. Хиротонисан је за Епископа 31.
августа 2014. године у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.
На овогодишњем редовном мајском заседању Светог
Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве изабран је за Епископа нишког.
Из историје Нишке епархије
Епархија нишка је једна од најстаријих епархија наше свете
Цркве, а обухвата и крајеве Пирота, Крушевца, Топлице и Лесковца. Епархија са
седиштем у Нишу је историјски једна од најважнијих у хришћанству.
Прве црквене организације на просторима данашње Нишке
епархије сежу до апостолског периода. Свети Апостол Павле је деловао на
просторима северне Грчке и Македоније, а свети Епифапије тврди да је свети
Апостол Лука проповедао у Далмацији. Сви проповедници Христове науке који су благовестили
широм данашњег Балкана и Паноније, долазили су из Македоније и највероватније
су се задржавали у античком Нишу који је био раскрсница шест друмова. На ширењу
науке Господње радили су и римски војници, који су из свих крајева римске
империје, па и из Јерусалима пристизали у војни логор у Нишу и тако постали
први весници Смрти и Васкрсења Господњег.
Да је у Нишу постојала и јака црквена заједница, сведоче нам
и мошти именом незнаних мученика која су чинила чуда. Свети Виктриције, епископ
Руана у Галији у ΙV веку, назвао је Ниш μαρτυριο πολις, односно градом мученика
и поставио га је у ред са највећим хришћанским центрима тога времена:
Константинопољом, Солуном, Антиохијом и Римом: „An aliter in Oriente
Constantinopoli, Antiochiae, Thessalonicae, Naiso, Romae in Italia miseris
porrigunt medicinam“ (Migne, Patrologia Latina XX, 453).
У Нишу године 273. рођен је човек који ће променити ток
историје човечанства, али и историју хришћанске Цркве - цар Константин Велики.
У то време град Ниш и Епархија нишка улазе у период свог највећег процвата.
Новоизабрани епископ нишки г. Арсеније је 46. епископ нишки чија су имена уписана у
историју од римских времена до данас.
Бележимо да су, између осталих, Епископи нишки били и ови
црквени великодостојници: Димитрије Павловић (1884-1889), потоњи Митрополит
београдски и Патријарх српски; Инокентије Павловић (1894-1898), потоњи
Митрополит београдски; Доситеј Васић (1913-1933,) потоњи Митрополит загребачки
и свештеномученик; Иринеј Гавриловић (1975-2010) - Патријарх српски.
Патријарх српски Иринеј
је био администратор Епархије нишке од 2010. до 2011. г., док је Епископ
рашко-призренски Теодосије администрирао овом епархијом током 2016-2017.
године.
Извор: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар