недеља, 23. јул 2017.

Старац Јефрем Катунијски (поуке)

+ Старац Јосиф је поучавао: '' Ако ти је подарено радосно стање, убрзо очекуј искушење. Ако имаш искушења и бриге, близу је услишење од Бога. ''

+ Подвиг са бројаницом и једином молтвом имао је и своје тешкоће. Дешавало се да уморан и обесхрабрен тражи од свог учитеља дозволу да се као и сви оци врати читању службе. Тада би му утеха, подршка и смирење старца Јосифа давали снагу. Говорио нам је исповедајући се: '' Сваких четири до пет година Бог дозвољава да прођем кроз талас очаја. Помисли, обесхрабрење, безнађе, опкољавају ми душу. Тад је потребно издржати док не прође талас. Да нико не схвати шта ти се дешава. И у радости и у тузи миран, наоко друштвен, суздржан у себи. Наситио сам се преслатких причешћа Раја и старао сам се да се не погордим. Напио сам се прегорких вода пакла, али сам се старао да се не утопим у безнађу. ''

+ Чак и када би га питали шта је воља Божија одговарао би: '' Децо моја, ја ћу да се помолим, а вас нека Бог просветли да одаберете пут на којем ћете се спасити славити Га''. Чак и ако би га притискали, није мењао свој став ни за шта. Насамо би нам говорио: '' Чак и ако ми Бог пројави која је Његова воља, нећу им рећи. Зато што ће, ако им кажем, ђаво пробати свом силом да их одврати да то не учине и грех ће бити много већи. ''

+ Кажу да је преживео многе мождане ударе. Не знам шта значи то. То што сам схватио код старца је да му се дешава један жалосни пад психотелесних моћи. Он сам је то називао '' телесно срозавање ''. Још је код себе приметио помрачење умних моћи. Оно што не схвата је да у том помрачењу не делује његова воља, већ његова болест. То не разуме. Суочава се са тиме као са догађајем духовне природе. И када види да не може да има стрпљења, тада му је жао до '' очајања '' и  преживљава дубоку тугу. Међутим, долазе тренуци када помрачење одлази, ум се рашчишћује, и видиш да у његовој души влада чиста добродушност и преслатка радост и мир.
Примећује се код оца Јефрема природност и спонтаност коју ретко видиш код других људи. Ништа притворно, ништа лажно или подмукло. Све су реакције спонтане и природне али и изврсно усклађене у духу монаштва.

+ Једна калуђерица ми је писала: Старче, чујемо да ће доћи Турци и не знамо шта да радимо.
Чуј, дете моје, кажем јој, немаш послушања. Јер да имаш послушања тада би казала: '' Шта је мене брига? Шта ми каже Игуманија то ћу прихватити а мене није брига ''. То је послушање. Али то што се бојиш, значи да имаш своју вољу.

+ Због тога, нека нико не поверује својој помисли.
Послушање.
На место свог мозга стављам мозак свога Старца.
То је послушање.

+ То је послушање, да отераш своју помисао, себе, и да послушаш то што ће ти рећи старац.

+ Оно што каже Старац, каже Бог. Старчева уста су уста Христова.

+ Рекао ти је Старац: '' Не бој се '' Немој да се бојиш!
Ако расуђујеш о ономе што ти каже Старац, ниси послушник већ Старчев судија.

+ Та метанија коју чините пред Старцем '' Благослови, Старче '' знате ли колику силу има? Не можете ни да замислите. Онај који је искусио, он зна.

+ Знате ли шта значи Старац? Сам ђаво зна шта је Старац.

+ Какав спокој осећа душа Старца када је послушник у послушању! Какав спокој! Како из дубине душе излази уздах, благослов '' Бог нека те благослови, чедо моје '' и овај благослов се остварује.

+ Онолико колико вреди благослов твога старца, не вреди цела васељена. Ако си добио Старчев благослов, немој да се бојиш никада.

+ Ако си успокојио свога Старца, успокојио си свога Бога.

+ Човек не треба да верује своме расуђивању. Имаш ли помисао? Исповеди је свом Старцу. И када Бог просветли Старца, њега послушај. Немој да верујеш својој помисли. Ђаво не ради на силу. Мало помало и води те онамо куда он жели. '' Одлучи се за преступ или мир ''.

+ Ти се стараш само о себи, а шта је са Старцем који има толико душа које зависе од њега? Ти ћеш отићи да исповедиш своју помисао, и други ће да оде да исповеди своју помисао. А шта се онда дешава са Старцем? Носи ли их све Старац? Наравно, не носи их Старац, Христос их носи све. Међутим, о свима њима се Старац стара.
Извор мира, извор радости, извор спасења, извор Раја је Старац.

+ Не би требало да прихваташ оптужбе на рачун свога Старца! Тако је исправно и треба да реагујеш када чујеш да говоре нешто против њега.

+ Послушник је краљ, њиме не можеш владати.

+ Послушник када чини послушање, нема да полаже рачун, нема митарства, не могу да га држе демони, зато што му је савест чиста.
Старац нам је зато и рекао: '' Ако не постанеш добар послушник, боље да ниси постао калуђер! ''
Тешка реч али истинита.

+ Послушник се не боји Бога, не зато што је без страха Божијег, не, '' Савршена љубав изгони страх напоље '' (1 Јов.4,18).

+ Онај који чини послушање, он бива награђен, он прима надокнаду, он се овенчава. И први (који даје налоге), наравно, али још више послушник. Зато што је послушник сам Христос и следбеник Христов.

+ Испитуј себе сваки час. Сваки час проверавај, испитуј, контролиши себе. Јеси ли исправан у овом часу?
Ти као монах, ако си подвижник, провераваћеш себе: како сам провео читав дан?

+ Једног болесника не надгледа само лекар. И сам болесник прати себе да ли је са оним лековима које му је дао лекар кренуло набоље. Тако те и Старац надгледа а, и ти пратиш самога себе.Од вас зависи да ли ће ум бити нормалан, миран. Не зависи од искушења или понашања вашег сабрата. Ти сам ћеш постати узрок свог спасења или неспасења. Када ти желиш своје спасење и тераш самог себе, све долази према молитви.

+ Човек који хвали ближњег и осуђује себе, стиже до мере светости. Ако ти од другог тражиш зато што те је ожалостио да ти начини метанију, ниси добро и не корачаш путем калуђерским.

+ Човек, док је жив, стално треба да се бори. А најважнија борба је да победи самог себе. Први и највећи непријатељ човеков није ђаво. Човек је самом себи највећи непријатељ, и то зато што не слуша другога, већ слуша шта му говори помисао. Иако имамо толико светих Отаца да их опонашамо читајући њихова дела, наш его нас толико пута побеђује. Човек који победи самог себе највећи је великомученик, победоносац и славодобитник пред Богом!

+ Мене је искуство овоме поучило: биће воља Божија; од Бога је тако. И смириш се. А ако кажеш зашто ово а не оно, немаш смирења. Није била воља Божија да одем у недељу, била је у понедељак. Није хтео Бог у уторак, хтео је у среду. Тако је Бог уредио. Ако расуђујеш са друге стране, својим судом, погрешићеш и немаш плату. Немаш плату!

+ Ако у себи трепериш од среће, нека се не види.
Ако тонеш од туге немој да покажеш.
То је калуђер.

+ Оправдање није записано у Светом Писму. Светитељи, не само да се не оправдавају, већ свесно страдају за друге.

+ Човек, колико год да је мудар, нека се саветује. Нисмо ми Богом научени. Може ли сам Бог да ти каже? Нисмо у том стању. Е, да упитамо и неког другог, да се посаветујемо. Зар немаш ниједног човека бољег од себе?

+ Бројанице су чудотворне!

+ Говорио сам Старцу: '' Старче, и у пакао да одем, не бојим се, довољно је да се молим. '' Толико сладости, толико радости ти пружа ова молитва – мала је, али какву силу поседује! – да кажеш, и у пакао да одем, не бојим се, молићу се и у паклу. Ово сачувајте, јер смо то проживели и предајемо вама.

+ Човек, када се моли Богу, упија на неки начин особине Божије. Рецимо, Бог је благ, не срди се, милосрдан је. И ти након молитве доживљаваш слично, милосрдан си, не смета ти шта ради овај и онај, не смета ти ни ово ни оно. Зато што те је благодат обдарила. А касније ти да да си увек у молитви. Да. Примио си ову одлику помоливши се Богу и примио си ову одлику Бога.

+ Зато што смо се бесплатно крстили, бесплатно нам је пружио крштење, даривао нам је и Тело Своје и Крв Своју, дарује нам и Рај. Ништа не плаћамо.
Бог од нас захтева срце чисто. Да водимо рачуна само о Богу. Бог у нашем срцу не жели друштво, жели само Он да царује. Ако то успемо, тада успевамо и у срдачној молитви.

+ Не осуђујем те што си починио тешке и озбиљне грехе, човек си. Осуђујем те зато што се не исповедаш. Зато те осуђујем. Пао си? Код духовника. Пао си? Код духовника, све код духовника.
И преподобна Марија се прво исповедила.

+ Ја сам само гимназију завршио, нисам ишао даље.
И записао сам све своје другове из школе и све професоре, учитеље од првог разреда Основне до последњег разреда гимназије. И када их спомињем, колику радост осећам! Знаш ли колику радост осећам! Зато што спомињем оне који су ме начинили добрим човеком. Има већ годину дана како не идем на Литургију зато што не чујем, а желим да поново помињем она имена, и сећам их се мало-помало, тим људима је то од користи. Зато, чедо моје, желиш ли да спасеш своју душу, помињи колико год можеш више имена.

+ Е, и он ради свој посао. Свој посао, али и ми ћемо свој посао да радимо. Да молиш Богородицу, чедо моје, зато што су сви свети молили Богородицу. Не предаје се дар од Бога ако не иде путем Богородице. Богородица дели дарове свету, Богородица их дели.

+ Много пута и када служимо, оче, изложени смо искушењу. И на служитеље наилази искушење. Неко поје споро, а ти се љутиш. '' Ма што појеш тако споро, мало брже, чедо моје. ''
То значи да је '' онај '' пришао.

+ Да, Покров Богородичин одувек постоји, али га ми не видимо. Видимо га када ћемо да паднемо у хаос, у амбис.
Када треба да паднемо, тада видимо Богородичин Покров који нас избавља од пада.

+ Корисне су жалости, корисне су патње, добре су туге, зна Бог зашто нам их даје. Зато што се тако још више приближавамо Богу са тугама, са патњама. '' Господе, у невољи тражише Те '' каже (Ис.26,16). Са тугама  Му прилазимо. Бог нам односи туге. '' Онај који одлази од искушења, одлази од живота вечног ''. Тако јесте.
Човек не треба да очајава, и пада у малодушност због неког неуспеха. Зато што не зна која је воља Божија. Када спознаш вољу Божију, трпиш, али воља Божија није увек слатка, она је и горка!

+ Сузе су храна душе. Као што се и тело, када се храни добром храном, опоравља, тако се и душа храни сузама и опоравља се.

+ Жалости рађају скрушеност, а и скрушеност има след! Крши се човек, ломи се човек изнутра.

+ Понекад су туге и патње, а понекад су радости, то је живот човека. Само да молимо Бога да нас удостоји да се на нама испуњава света воља Његова, увек.
Један светитељ је молио Христа, да превиди његове грехе и да га удостоји да постане његов ученик.
Христос га је услишио.
Док се молио, доживео је иступљење и угледао самог Христа на престолу Који га упита: '' Желиш ли да Ме следиш ? ''
'' Да, Господе ''.
'' Ја ово дајем онима који Ме следе '', и даде му да поједе једну јабуку. Била је врло слатка. Светитељ се ослади и затражи да му да још једну.
'' Желиш и другу ? '' каза му Христос. '' Да, Господе '' и даде му и другу јабуку. Била је горка – отров. Даде му и трећу. Била је тако горка да замало да је не поврати.
Рече Христу: '' Господе, са тиме што ми дарујеш, ја не могу да Те следим ''.
Посаветова га Христос и каза му: '' Поједи, Андреје, и ову слатку јабуку да би заборавио претходне горке ''.
Она је била тако слатка, да је одмах доживео још дубљу екстазу: узнео се духом у Рај, тамо је угледао неописиве лепоте, видео је духове праведника, њихово боравиште. Видео је Анђеле и Арханђеле, чуо је њихово – алилуја.
Једном речју, видео је будуће награде праведника.
Ускоро је дошао себи. У сузама је пао пред ноге Христове и молио Га да у своме милосрђу прими и њега међу Своје. Тако је Његова Доброта убројила и њега у Своју пратњу, и бесконачна милост Његова удостојила га је да и он ужива у томе што је видео.
То, дакле, брате мој, даје Христос.
Неки пут слатко, неки пут горко.

+ Човек, вољена душо моја, с времена на време, у складу са необјашњивом вољом Божијом доспева током живота у тешке тренутке, кризне часове, безизлазне путеве, и тада су му потребни присебност, трпљење, молитва, а поготово неки његов да га утеши.

+ Ђаво ђавола не истерује.

+ Успни се, вољени брате наш, оче Е., духовном лествицом неустрашиво и храбро, и не бој се најезда и окрутности видљивих и невидљивих бојева зато што је '' већи Онај Који је у вама неголи који је у свијету '' (1 Јн 4,4).

Нема коментара:

Постави коментар