уторак, 18. јул 2017.

СЛОВО О БОЖАНСКИМ ВИЂЕЊИМА И ОТКРОВЕЊИМА 6

Старац Јосиф Исихаста мирно се упокојио 1959. године и сам нам је приповедао о виђењу које је имао на почетку свог подвижничког живота, у време док је творио најслађу, умну молитву:

„Био сам дубоко погружен у самога себе и изговарао сам молитвене речи, а онда сам се изненада преиспунио светлошћу. Читаво то место преобразило се у светлост. Ту се одједном појавило троје деце, старих од шест до осам година, која су била слична и по лику и по узрасту. Задивљеност њиховом појавом обузела је сва моја осећања... Прилазили су ми у истом ритму, једноликим кораком, као да су једно а не троје. Мелодично су појали: Који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте (Гал 3,27), алилуја. Кад су ми се толико приближили да сам, ако бих то покушао, могао да их додирнем, почели су да се повлаче не гледајући иза себе и настављајући да певају ону исту химну и 'алилуја'. Благосиљали су ме крсним знаком онако како благосиљају свештеници...”

Након многих молитава и мноштва суза, многопоштовани катунакијски исихаста, отац Јефрем, говорио нам је да може бити сигуран да су његов покојни духовник, старац Никифор, и његов први старац, Јефрем, задобили спасење.

***

Један старац каже: „Монаси су неповерљиви према виђењима.”


Извор: Старечник

Нема коментара:

Постави коментар