људима? Ко су они? Тела људска, а из њих говори ђаво – не један, многи ђаволи.
Како се то десило да тело људско буде сместиште и тело ђавола? Ту је велика тајна по среди, тајна греха. Шта грех ради са човеком? Грех постепено огреховљује човека, а грех је ђаволска сила која кроз њега увек улази у човека и пролази кроз човека ко неки демон. Тако постепено, ако се човек не бори против греха и не спасава се од греха, он постепено постаје ђаво – човек. Ево примера: гергесински бесомучници не владају собом. У њиховом самосазнању, у њиховој самосвести влада ђаво. Грех је потпуно овладао њима. Ђаво, његове силе уселиле су се у њих. Човек, само по телу човек, а изнутра сав припада нечистим силама. Каква је срамота, али то се дешава у овоме свету. Ми људи, или себе ођавољујемо или себе обожујемо, то јест, ми или испуњујемо себе греховним силама или се испуњујемо Божанским силама.
Данашње Еванђеље казује како се срео Богочовек Христос, Човек у коме је сав Бог, са људима, са двојицом људи у којима су толики ђаволи. Два страшна света један за другим. Када је Бог сишао у овај свет, Господ Христос, шта се десило са ђаволима у овоме свету? Ево казује нам свето Еванђеље: они су се узнемирили, узбунили, они су осећали муку од Његовог доласка у овај свјет: „Зашто си дошао пре времена да нас мучиш? Знају ђаволи да предстоји Страшни Суд, дан Суда кад ће они бити осуђени на вечне муке, а знају да тај судњи дан још није дошао. А Ти, Ти си Судија, ми осећамо – што си дошао пре времена? А дошао је, да знате због чега? Дошао је да спасава створење своје, човека. Ради чега је Господ створио човека? Господ Христос је створио човека, браћо, да он из себе створи богочовека. Творац, Господ Христос, створио је човека боголиким, дао му боголику душу, дао му божанску силу; души дао да по тој слици живи и да себе испуњава божанским силама; да постепено из себе формира, образује богочовечанско биће, да свега себе испуни Богом – зато је човек створен. Да постане бог по благодати, како веле Свети Оци, (да постане) богочовек. Да постане бог по благодати, да потпуно испуни себе Богом. Да не остане места ни за једну ђаволску силу, ни за какав грех. Ето, зато је Господ дошао у овај свет: да поврати човека његовом правом божанском циљу. Створио га је таквог, да постане бог по благодати, а ето, човек залутао у друштво са ђаволом, пригрлио грехе и себе ођаволио. Уместо да постане богочовек по благодати, он постаје ђавочовек. Ништа страшније, ништа страшније за човека!
Господ дође у свет због тога да би основао Цркву. Шта је Црква? Црква је тело Христово, Он је глава телу Цркве, и ми чланови Цркве, уствари, живимо у телу Христовом. А кад је Господ Христос глава нашег бића, нас хришћана који смо у Цркви, нема места за ђавола. И ако ђаво буде ударао на сан, понекад нас савлада неким грехом или страшћу, ипак је Господ Христос, то јест Црква Његова, пуна Светих Тајни, светих врлина, да сваког од нас очисти од свакога греха, од сваке страсти, и од сваке смрти, изагна сваког ђавола из нас. Не треба се плашити ђавола и искушења, јер је Господ сишао у овај свет. Не треба се плашити њих, јер нам је Господ оставио Своју Цркву, ту свепобеду, победницу над свим ђаволима, над свим гресима овога света, јер они су немоћни као сенка пред Господом Христом.
Чули сте данас из Светог Еванђеља како ђаволи беспомоћни моле Господа: „Ако нас изгониш из ове двојице људи, пошаљи нас у свиње“, јер ми, ми немамо власти ни у свиње да уђемо без Твог допуштења. Ми знамо, Ти си Творац и Господ, а ми Те нећемо, …Ако нас изгониш пошаљи нас у свиње. И Спаситељ рече: „Идише“ И они навалише, и уђоше у велико крдо свиња. А свиње, јадне свиње, нису могле ни часа да трпе у себи ђавола, него навалише с брега у море и потопише се све. Тако је ђаво страшан, страшан је за свиње, а камоли за човека, за боголико биће, за човека који је створен да буде икона Божја, жива икона у овоме свету. Ето, свиње не могу да издрже присуство ђавола у себи, а људи, а људи издржавају … својом слободном вољом. По слободној вољи, људи се предају или Богу или ђаволу у овоме свету. По слободној вољи својој људи образују, уобличавају, или ђавољи лик или Божји лик. А кад човек хоће да их савлада, да их победи, увек има у Господу Христу неисказаног човекољупца који је готов да све те божанске силе да човеку, да победи све грехе, кроз њих да победи све ђаволе што су налетеле на њега са свих страна кроз разна искушења.
Да, сваки Христов човек, сваки хришћанин, има у себи божанске силе призивајући Господа Христа …, све пукове небеских духова, сва искушења овога света, да нико, нико од ђавола не буде јачи од њега. Та тврђава у којој хришћанин живи је Црква Христова. Кад навале искушења на тебе са многих страна, ти малаксаваш, али сети се шта је Господ рекао за твоју веру: Све је могуће ономе који верује, верује у Богочовека Христа. Све је могуће. Могуће је победити сав демонски ђавољи свет. Победити сав пакао који су ђаволи способни да измисле и да предложе теби и твојој слободној вољи, човече и хришћанине.
Ми увек имамо средства да у Цркви Христовој испунимо себе божанским силама и тако постанемо непобедиви. Шта је Свето Причешће? Сам Господ Христос. Ти примаш Њега кроз Свето Причешће. Ко је јачи од тебе? Богом смо јаки. Богом смо свејаки, Богом јачи од свих ђавола, од свих смрти овога света. Или те гоне неки греси, или те неки страшан грех гони из дана из дан, из месеца у месец, из године у годину? Ти се кајеш и опет падаш. Страшна је сила греха, када га чиниш. Као ђавоља сила ођавољује твоје биће, ођавољује твоју душу, огреховљује. Али је Господ дао лек за сваки твој грех. Који? Покајање. Пао си – дижи се! Смело се дигни. Гле, ово је мој грех, ово је мој гроб. Васкрсни из гроба! Имаш васкрситеља – покајање. Гле, страшна страст, овладала мноме. Да! то је смрт моја. Али, сети се и чуј речи Еванђеља: Васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос] Устани ти који спаваш! Устани ти, који си заспао у страстима и гресима својим и сластима греховним. И за тебе има лека: васкрсни себе покајањем. Нема страха за хришћанина на овоме свету, нема страха за човека, јер од сваког греха јачи је Господ Христос. Он је готов да човекољубиво ослободи и тебе и мене. Само једно тражи. Шта?… Не! Господ је помоћник, даје силе покајне. Да покајем себе од врха до дна, да покајем себе у савести својој, у души својој, у свим осећањима својим, у свима мислима, у души својој. Не дај ме Господе, не дај ме греху! Такав вапај увек ће услишити Господ. Гле, наши бесомучници нису били тога свесни, да ће их Господ ослободити ђавола који су у њима. Ђаволи говоре из њих. А Он, по милости Својој, исцељује јадна људска бића Својом Божанском речју и Божанском силом, љубављу према свакоме човеку, према свакоме људскоме бићу.
Бог је постао човек да свакога човека спасе од греха, да свакога човека спасе од смрти, да сваког човека спасе од ђавола. И мене и тебе, и свако људско биће које хода по земљи и које ће ходити. Таква је благовест коју је Господ Христос дао нама људима. Гле, Он ће створити човека, да из њега изваја дивно, чудесно, богочовечанско биће. А људи, по слободној вољи пригрлили ђавола, уместо да Богом живе у овоме свету, живе ђаволом. И ето, унакази се душа у њима. Уместо божанског лика, они имају ђавољи лик, уместо иконе Божје у души својој, људи кроз грехе и страсти на крају имају ђавољи лик у души својој. То је страшно за човека који је створен да буде боголик, а човек постао ђаволик. То бива са сваким човеком који заволи грех, који се не бори против греха, он све више личи на ђавола.
Један од Светих Отаца и учитеља Цркве, вели, на питање: како изгледа душа у овоме човеку или ономе? – изгледа онако какав је човек. Ако је човек пун врлина, његова душа је све лепша и лепша. Ако упражњава веру еванђељску, љубав еванђељску, молитву, пост, трпљење, кротост, благост, све те врлине еванђељске, божанске, које граде у души божански лик, та душа гледана са неба, гледана од свих духова, види се као боголика, пуна лепоте и красоте. А када човек запусти душу, са гресима својим страшним, метлама црним и смрдљивим, … гноји свој лик по њој, тада, тада душа човекова на кога личи, на шта личи? На ђавола. Јер, сваки грех је од ђавола. Јер, сваки грех почетним нервом својим, од ђавола је. Тако, сваки грех непокајани човека чини ђаволиким.
А Господ је дошао у овај свет да обнови лик Божји у нама – лик Божји да обнови у нама, како се много пута говори у дивним црквеним песмама Он је дошао „да обнови лик Божји који је у нама иструлео“ помоћу страсти, помоћу грехова, помоћу наших зала иструлео, да би га потпуно обновио, освежио и дао нам Живот Вечни. Ради тога је Господ дошао у овај свет: да човека охристови, човека ођавољеног да охристоличи, да душа наша постане сва христолика. А она постаје христолика када живимо Христовим Светим Еванђељем, када живимо светим врлинама, када су у нама божанске свете врлине: вера, љубав, нада, пост, молитва, које божанским силама савлађују у нама све што је грешно, све што је смртно, све што је ђавоље. И изводе нас увек на стазу бесмртног живота и воде у Царство Небеско. Ја не причам приче и бајке.
Ево, данас прославимо великог чудотворца нашег, Светог Наума Охридског, покајничког Светитеља Божијег, који је пре хиљаду година извајао из себе чудесно христолико биће. Обожио себе, испунио себе свим Божанским силама, и његово свето тело хиљаду година, већ, како тресе и потреса све демоне који му приђу кроз дела људска. Исцељује од свих болести, од сваког лудила нарочито. Та Божанска сила, која исцељује гергесинске бесомученике, о којима говори данашње Свето Еванђеље, та сила је ето и у његовом светом телу, и у његовим светим моштима. Хиљаде и хиљаде таквих болесника излечено је и исцељено је од његових светих моштију, молитвама Свете Цркве, поклоњењем оних сродника и пријатеља који нам доводе своје људе. Исцељују се и испуњује се данашње Свето Еванђеље: ђаволи беже од христоносца. О томе нам говори данашње Свето Еванђеље – Еванђеље Светог Наума Охридског. Људи су са свих страна доводили болеснике Господу и Он је нечисте духове исцељивао из њих, легионе. И сав народ жељан да Га се дотакне, јер из Њега излазаше сила и исцјељиваше их све. Та Божанска сила, ето, и данас из Светог Наума Чудотворца и посведочује данашње Свето Еванђеље, посведочује силу Христову, посведочује да је Христос заиста вечни Богочовек, увек јачи од свих безумних и безбројних демона, од свих ђавола. Он – Бог у телу, Он – Бог у свакоме Светитељу, па и Светом Науму Чудотворцу, Он – Бог у свакоме хришћанину, када је у теби жив је вером твојом у Њега, постом твојим ради Њега, молитвом Њему. Онда, онда умире сваки ђаво који налети на тебе, изгони га још док није ушао у тебе, беже од тебе.
Пуна су Житија Светих таквих примера како ђаволи не смеју ни да се приближе неком Светитељу Божијем, ни да му приђу, јер из њега излази сила која опаљује их и спаљује их. Таква је сила Господа Христа, живог Господа Христа у твојој и мојој души. Тада испунимо себе вером у Њега, љубављу к Њему, молитвом к Њему, и тада, тада мора свака демонска сила, сваки па и највећи ђаво, када налети на тебе, да издахне пред твојим ногама. Ако Господ допусти да те кушају и најстрашнији демони, увек имај толико вере, толико свести да је Господ то учинио да опроба твоју веру, да опроба твоју вољу, да проба твоју духовну силу.
Да, ти имаш у себи Божанске силе да победиш сваког ђавола. Пробајући твоју веру, Он те никада неће оставити. Само ти покажи – шта? Ревност, велику ревност и дању и ноћу. Господе, малаксавам! Господе, падам! али, верујем да ћеш ме Ти дићи из свакога пада. Помози мени паломе! Подигни мене палога! Веруј, никад те Господ оставити неће, увек ће те дићи помоћу … Пустиће на тебе страшна искушења, толико страшна, као Аврамово искушење, где је пробао Господ његову велику веру, и показао Господ светом и праведном Авраму Своју жељу: да Му принесе сина свога и да га да на жртву, да га сам својим рукама закоље и принесе на жртву уместо животиње. Али, ето, Господ то тражи, да би пробао веру Аврамову, да би показао пример и свима нама, да не би потомци говорили: ето, Он захтева од њега да му принесе сина свога на жртву. Исак јадан, без речи. Спреми сина свога, поведе своје момке, и крену у планину да сина свога изреже. Он не пита: Зашто, Господе, да ја то учиним? Да сина свога јединца, кога си ми дао у старости, да њега својим рукама закољем Теби на жртву? Господе, шта то чиниш од мене?! Не! ништа. Он само слуша. То је смирење, право смирење. Ти наређујеш, ја слушам, макар било за ум мој несхватљиво, као што је несхватљиво да сина свога закољем. …, на месту ранијем, начини жртвеник. Син га пита: Оче, где је жртва? Где је животиња? Где је ован? Где је јагње? Или теле? А отац, мучени отац одговара: Господ узима себи жртву. Господ поставља себи жртву! И он свеже сина свога, и положи га на жртвеник, и подигну мач да одсече главу, а анђео ухвати руку његову узме му мач и рече: Не! Ето жртве! И показа на овна који је био у жбуњу.
Тако и ти, као хришћанин, очекуј да Господ опроба твоју веру. Мању веру Господ проба мањим искушењима, а што већа вера у човека, Он све већа искушења ставља на њега и проба његову веру. Тако су Свети, у најстрашнијим искушењима, њима су се јављали безбројни ђаволи, на очи, нападали са свих страна, урликали, јурили на њих, али, они нису се плашили.
Свети Јустин Ћелијски
Беседа 2. у Недељу 5. по Педесетници
1966. године у манастиру Ћелије
Нема коментара:
Постави коментар