О саблазнима

 Настављамо циклус беседа са оцем схиархимандритом Илијом (Ноздриним), оптинским старцем и духовником Свјатејшег Патријарха Московског и све Русије. Беседа из циклуса „О животу, овечности, о души“ посвећена је саблазнима на које човек наилази на свом животном путу.

Сваки човек на свом животном наилази на саблазни. Шта да чини да их избегне, како би могао да настави безопасно да плови овим бурним морем живота?

- Мислим да о томе не треба много говорити. Сваки човек осећа на себи како добро тако и лоше, светлост и таму, здравље и болест. Господ нам је удахнуо разум, дао нам је много. Наравно, да човек није пао, он би наставио, на савршен начин, да живи вечно, и наравно да не би било смрти. Смрт је плод греха. Болест је такође плод греха. Као и све наше непријатности, личне, социјалне.

Али, ако говоримо конкретно о овој теми има разлике у саблазнима. Постоје три врсте. Свет, наша људска, пала природа и ђаво. То су три основне саблазни које постоје. А поред њих и безбројно мноштво других. У наш пали свет доспева све добро и лоше, преко доживљаја, речи, осећања.

Како грех продире у људско срце?

- Наравно да је све тесно повезано. Свет, наша природа и ђаво се обједињују у једну целину преко наших погледа на свет, наше сагласности, несаврштенства, доживљаја, схватања, жеља и поступака. Ђаво успева у својим намерама свугде где му се укаже прилика. Ипак, треба рећи, да његово дејство зависи од тога колико смо спремни да рефлектујемо наше саблазни имајући две супстанце у себи, тело и душу, тј. духовну природу. Колико смо спремни да рефлектујемо саблазни, да се повинујемо, у тој мери чувамо себе од датих саблазни. Овде је све у спрези са нашим осећањима, местом где живимо, нашим животом. Да ли смо самци или живимо великој породици, да ли смо на послу, у великим компанијама, или на факултету, све утиче. Јасно је да свугде човек треба да бди над својим животом. Све зависи од онога што нам је дато, од нашег васпитања, духовног живота, колико смо блиски ка Богу, колико нам је близак Анђео Чувар, колико нас чува и шапуће нам, и колико смо ми спремни да чујемо. Такође, од наше духовне снаге зависи и да ли ћемо моћи да се супротставимо саблазнима, сачувамо своје духовно стање. Уколико је човек верујући, наравно да у таквим случајевима прибегава вери, молитви, духовном животу у уопштеном смислу, покајању, Причешћу. Ако живи чистим црквеним животом, он јача своју природу и наравно, мање је саблазни, мање искушења. Осећања су сабрана и спремна да победе сваки облик искушења.

Према Вашем мишљењу, како је најлакше избећи да грех доспе у душу? Који је пут исправан?

- Овде не можемо рећи строго како поступити, да би неко постао савршен и ослободио се тога. Исто као када бисмо се налазили на улици где има много инсеката, а да човек не осети на себи ујед комарца или додир муве. Не зависи од човека. Немогуће је да саблазан не уђе у човека. Али, колико је човек јак и колико јако живи духовним животом, и можемо рећи, колико је Анђео Чувар присутан, он ће га чувати. Да се вратимо на почетак разговора, у зависности од тога где се човек налази и како живи, да ли је непажљиво изговорио неку реч, повредио њоме. Ма колико да је јак, немогуће је, не постоји таква особа која не би грешила. Наравно, човек треба да се брани пре свега молитвом. Молитва његова треба да буде јутарња, вечерња, црквена. Све зависи колико је његова душа одуховљена. Зато можемо описно поредити, као када се спрема нешто и сасуд, котао је врео, у њега не могу доспети никакве муве. Тек када се охлади, у отворени котао упада нечистоћа сваке врсте.

Оче, да ли бисте нешто поручили нашим православним читаоцима? Како да иду путем свог спасења?

- Треба и дужни смо, јер немамо другог ауторитета сем Божанског откривења, да поступамо по Новом Завету. Тамо је речено све што је потребно за спасење. Наравно, како живимо у овој садашњости, у 21. веку, онај ко жели да се озбиљно запита о свом животу, који је његов смисао и циљ, не може ништа друго сем да призна пре свега, како је и написано, да је Господ Спаситељ наше душе и наше вечности. Уколико водимо рачуна о нашем личном животу, историји и историјским догађајима, а пре свега црквеном животу, о прошлости, најпре о догађајима прошлог 20.века, о периду безбожног живота, о времену када су желели да направе рај на земљи без Бога, а само су се погрузили у бездан несреће, треба свако да призна себи да оно што нам је потребно и корисно је оно што нам говори сам Господ. Наука наша нам говори да постоји Бог, постоји Истина, она која нам је откривена Божанским откривењем, Јеванђељем. Савременом човеку је неопходно да иде путем спасења, и све му је дато за то. Како је наш живот под Богом, Господ нам је дао све неопходне услове за живот и када човек живи духовним животом, када је довољно морално и духовно васпитан, никада неће имати превише тешка искушења, како у материјалном тако и у духовном смислу. Када смо здрави, Господ ће увек помоћи.

ТВ канал „Сојуз“
Православие.ру 

Схиархимантдрит Илиј (Ноздрин)

Са руског Ива Бендеља