понедељак, 26. јун 2017.

Безброј брига брине човек у овоме свету

Беседа у Недељу 3. по Педесетници

Безброј брига брине човек у овоме свету. Од колевке до гроба брига за бригом, мука за муком, и живот тече. Завршава се на земљи. Шта, крај? Зар је то крај, зар је човек створен само за то да из једне бриге иде у другу, као кроз тунел, и тако непрекидно: тунел до тунела, брига до бриге, мука до муке, гроб до гроба и – смрт! Зар је зато Бог створио човека? Не! Бог је створио човека као најозбиљније биће, као свето биће. И данашње Свето Еванђеље казује нам ту велику тајну, Еванђеље о најглавнијој бризи човековој у овоме свету.

Шта је Господ поставио као главну бригу сваког човека у овоме свету, као главну и најглавнију бригу и моју и твоју и сваког људског бића? Шта? Чули сте данас из Светог Еванђеља: „Иштите најпре Царства Божјег и правде Његове и све ће вам се друго додати!“ Све! И јело и одело, и храна, земља, звезде, небеса – све је то додатак Царству Небеском, Царству Божјем. То је Богочовек Господ Христос, Спаситељ и Промислитељ сваког човека, ето, поставио као главну бригу и мени и теби. „Иштите најпре, најпре Царства Божјег и правде Његове“.

Господе, у овоме свету тако је много потреба људских око тела, око одела. – Све то нека не буде ваша главна брига, те ситне бриге и бригице узео је Бог на Себе. Ко загрева сунце, ко испуњује океан водом? Ко земљу дарује стваралачком силом да она из себе производи толике усеве, толике воћке, толике животиње? Ко води даје ту силу да она безбројне рибе производи у себи? Ко? Те брига узео је Господ на Себе. Ко топлоту, ко звезде, ко травице даје; ко ствара кротко и благо теле, ко ствара дивну ласту, ко брине о њима? Он! Све те бриге узео је на Себе Господ. Није то оставио човеку, мени и теби није оставио да ми стварамо ваздух, да сунце загревамо, да земљи дајемо силу да рађа пшеницу и кукуруз и све остало, да производи краве. Све то није Господ дао ни теби ни мени. Све те бриге узео је на Себе, а теби и мени поставио као главну бригу Царство – Царство Божје и правду Његову. Ето, то је циљ нашег живота, то је главна мета.

Господ је због тога дошао у овај свет. Није Он низашта мање дошао у овај свет, не. Да мени и теби сазида кућу, да нам да добре оброке и да ја и ти уживамо у сластима? Не, не! Господ је дошао у овај свет да све спасе од греха, од смрти, од ђавола, да царство ђавола победи за човека. Тако ђаво царује у овоме свету и кроз мене и кроз тебе и кроз овај свет – кроз грех. Ђаво царује кроз грех, и ти када се бориш да испуниш главну заповест Спаситељеву, циљ свога живота, да стекнеш Царство Божје, Правду Његову, бориш се са својим грехом, са главним грехом својим бориш се. Пронађи га у себи. Јер кроз грех ђаво царује. Грех – то је страшна ђавоља сила; то је ум ђаволов, то ја фантазија ђавола, то је машта ђавола, то је душа ђавола. И када ја и ти грешимо, у нама се развија та смрдљива душа ђавоља, замагљује ум наш, помрачује га и постепено уводи у пакао још на земљи. А гле – пакао у души ври, ври кроз безброј греха, кроз страшне страсти. Зато је врховна заповест: „Иштите најпре Царства Божјег“.

Господ је дошао у овај свет и живео у овоме свету и владао у овоме свету: чиме? Вечном божанском Правдом, вечном божанском Истином, вечном божанском Љубављу, вечним божанским Добром. Непријатељи Његови стално су се ломили да Га ухвате у греху. Он их смело пита: „Који је од вас без греха?“Нико, нико. Прве речи Спаситеља из Његовог Светог Еванђеља биле су: „Покајте се и примите Царство Небеског“. Како сте примили? Кроз Њега. Он – Он је Бог, Он је Цар Неба. Он је Вечна Истина, Вечна Правда, Истинити Бог.

Ето, Њега следећи ми ћемо стећи Царство Божје. Како? Када стичеш постепено Правду Божју, иако живиш у овом свету, зацарило се Царство Божје у твојој души. Христово добро, јеванђелски пуно Христовог Добра. Свака заповест јесте комад небеског Добра. Вечно небеско Добро. Вршећи једну заповест, гле, ти божанско Добро уносиш у своју душу, зацари се у њој, и већ Царство Божје улази у тебе. Тако свака заповест уводи по једну небеску силу, силу Царства Небеског, и ти, живећи по заповестима Спаситељевим, вршећи свете врлине еванђелске, ти уствари стичеш Царство Божје и испуњујеш главни циљ свога живота, циљ који ти је поставио Господ, не ти сам.

Ти немаш право да постављаш себи циљ, јер ниси себе створио. Пошто те је Бог створио, Он ти даје главни циљ. Ниси ти створен да будеш марва за коритом само, ниси ти тело само; тело твоје је пет процента од тебе, а душа твоја је деведесет пет. И теби таквом, теби с неба, Господ је поставио циљ, један циљ: „Ишти најпре Царства Божјег и Правде Његове, а све друго даће ти Господ“. За све друго Он брине о теби и око тебе.

Ти си хришћанин, али пази да случајно ниси незнабожац по својим бригама, по својим жељама. Чули сте где данас Господ вели … Дао ми је душу. „Не брините у шта ћете се обући, шта ћете јести, шта ћете пити. Све Шо, вели Спаситељ, незнабошци ишту“, и ако ти који се називаш хришћанином будеш бринуо само ту бригу, па ти си незнабожац. Незнабожац си ако бринеш само о јелу, телу и оделу. Пре тога и испред тога, ишти Царство Божје и Правде Његове. Ако хоћеш данас да будеш хришћанин, бићеш само ако ти Царство Божје, Правда Христова, Истина Христово, Добро Христова, Љубав Христова, Еванђеље Христово – буде данас најглавнија брига. Онда си хришћанин. Без тога, незнабожац си. Није тешко онда препознати себе: ко сам у овоме свету, јесам ли Христов или нисам? Јесам ли хришћанин или нисам? Ето провере.

Господ нам то даје кроз данашње Свето Еванђеље. Дошао је у овај свет Божанствени Господ, дошао је у наш земаљски свет да уклони смрт, грех, ђавола и да зацари Царство Божје. Али „Царство Божје није јело и пиће“, вели се у Светом Еванђељу, „Царство Божје није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме“. Ето где је Царство Божје. Кад Дух Свети сиђе (тј. кад је сишао) на Цркву Христову, Он зацари (= зацарио је) Царство Небеско на земљи. Црква Христова и јесте Царство Божје на земљи. Царство Божје јесте Духовно Царство, не царство јела и одела, не царство пића, већ Царство Духа Светога, Правде Његове, Радости Његове, Светих Тајни Његових и светих врлина Његових.


„Царство Божје се не види“, вели Спаситељ, а људи се поломише кроз социјализме, комунизме, разне социјалне покрете поломише се да остваре Царство Божје у овоме свету. Не Царство Божје, не! Пронашли су безброј сила, култура, цивилизација. О, па то је главна брига твоја, Европљанине; то је главна брига твоја, Србине човече, откако си у Европи. То је твоја главна брига, твоја Немче, Французе, Русе, главна брига. Шта? Култура, вожња, јело, одело, биоскопи, позоришта – ето ваших циљева.

Измислила је Европа безброј циљева, измислила је Европа безброј брига а одбацила Христову главну заповест: „Иштите најпре Царства Божјег и Правде Његове, ово ће вам се све додати“. А Европа се поломи да што више произведе, да што више има хране, одела, јела, гвожђа, челика у свету, поломи се, а опет и глад, голотиња, сиротиња.

Нас окупља Еванђеље Христово: Господ објављује као главну бригу Царство Божје и Правду Његову, а Европа задовољства, уживање, културу, цивилизацију. Шта је то: телесно уживање су прогласили за циљ живота, прогласили су ствари за циљ живота, а душу одбацили! А Спаситељ у Своме Светом Еванђељу објављује да је главна вредност у овоме свету душа човекова. Ништа важније нема од душе човекове у овоме свету.

Сва земља – шта је? То је патња гноја. Сва земља – шта је? Буњиште и ђубриште. А душа – душа то је дар с неба, душа другује с Анђелима небеским, са браћом твојом у овом свету. И Господ је сишао у овај земаљски свет да Своје Царство оствари у њему. Дао све небеске Анђелске силе да служе – коме? Мени и теби, брате и човече. Вели Спаситељ за Бога да је Бог све Небеске Силе довео на земљу да служе твоме спасењу. Пази како живиш, јер ћеш на дан Страшнога Суда осетити страшну силу од ћутања Спаситељевог када будеш угледао очима своје душе шта је Господ учинио за тебе на земљи. Сишао с неба, постао човек, ушао у смрдљиво тело људско, живео у њему тридесет и три и по године, патио се, мучио се – за кога?

За мене и тебе, за свакога од нас. Донео Царство Небеско, све Анђеле учинио мојим слугама на земљи, а ја – шта сам ја радио? Ја Њега ни приметио нисам! Христа ни приметио нисам!Ја сам устао против Њега, ја сам тврдио да ни постојао није Христос. То деца наша уче у комунистичкој школи: Христос није постојао!

Бедници, безумници! Ако је ико постојао – постојао је Он!А ми, а ја, а ти, ми смо сенке, сенке, само сенке. Он – Он је једини који даје смисао животу и мом и твом! Он је једини који даје вечни смисао човеку, човековом животу! Он је једини који даје Живот Вечни свакоме људском бићу. И Њега – Њега чиме хоћеш да замениш? чиме, чиме, чиме? Бедници! безумље се зацарило Рече безумник у срцу свом: „Нема Бога“. Али ми – ми смо хришћани! Хвала Господу што је сишао у овај свет,хвала Господу што је показао још једну тајну човековог бића,што нам је казао да је човек вечно биће и дао нам силе да мина земљи стекнемо себи Живот Вечни у ономе свету. Хвала Господу што је дошао и основао Цркву Своју, Себе оставио у Цркви Својој која је Тело Његово духовно, и ту, у Цркви Његовој, ето Царства Божјег, Правде Божје.

Земаљска зла вичу са свих страна: Беж’ у Цркву Краљевићу Марко, бежи у Цркву Србине. Ту је Царство Божје вечно. „Марта, Марта, бринеш се и трудиш за много..великог и чудесног Учитеља. Марија клекла је крај ногу. Марта добра домаћица …То је оно што траје вечно у човеку, што даје Живот Вечни бесмртни и у овоме и у ономе свету! То ти не може нико отети, нико од ђавола, ни сав пакао, ни сатана са својим црним анђелима не може ти отети то што ти ја дајем, бесмртност и Живот Вечни. И све у овом земаљском животу је да ми стекнемо Живот бесмртни Вечни, да ми стекнемо Царство Божје, Правду Његову. Да испунимо себе Духом Светим. Нико вам неће дати авионе, културу, цивилизацију, све су то играчке, ђавоље играчке у овоме свету, ђавоље играчке. Само да не брину главну бригу коју је Господ објавио, а главна је брига сваког човека: „Иштите Царство Божје и Правду Божју“. Душа пропаде, вечност се губи, то је смрт …Еванђелске врлине: љубав, милостиња, молитва, пост, трпљење, истина, правда.

Ученици су питали Спаситеља: „Када ће доћи Царство твоје Господе, Царство Божје? – Царство Божје је унутра у вама“. Унутра у вама, не у стварима око вас, не у култури, цивилизацији, градовима, планинама, мостовима, све су то мравињаци, мравињаци направљени од ђубрета и гноја. Царство Божје унутра је у вама, вели Спаситељ, у души вашој, богомилој души вашој. Сав се човек рађа са силом Божјом у души, се милом (= сликом) Божјом у души. Ето то је Царство Божје, то је то зрно горушично о коме се говори у Еванђељу, које је посејано и то зрно горушично нарасте – како? Нарасте молитвом, постом, вршењем свих еванђелских заповести. Царство Божје унутра је у вама. Неће … људи споља, ни ствари овога света, само Дух Свети и Господ Христос. Не намеће никоме ништа.

Данас су нажалост задужбине светих српских краљева пусте и празне. Данас – данас се јури да се наужива културе европске, цивилизације европске. Данас – данас се сви упрегли, о! да што више произведу. Данас – данас људи се баве бригама и бригицама, И Црква, архијереји, свештеници, монаси, све то пошло за ситним бригама овога света, све то напустило главну бригу Христову – Црква напустила главну бригу Христову! Не брине о томе да најпре сваки од нас иште Царство Божје, него хајде копај мотиком земљу. Ситнице су прогласили људи за главне циљеве свога живота у овоме свету, и пропаде човек. И душу арче Срби; поготову ми, ми несрећни Срби. Царство Божје, које је тако раскошно простро по српским душама и по српској земљи Свети Сава, и његов славни Свети отац и сви славни потомци његови који живе до данашњега дана, од Његоша па до патријарха Варнаве, до владике Николаја. А данас – данас несретни Срби, скоро сви, многе владике, многи свештеници, па и монаси, одбацили главни циљ Христовог Јеванђеља: Искање Царства Божјег и Правде Божје у овоме свету. Јуре да задовоље сласти и власти овога света.

Куда – куда идеш, душо Србинова, куда срљаш? Шта је главни последњи стрн твој? Јер ако не изабереш Царство Божје као главну бригу своју у овоме свету и ако то не буде главна брига сваки дан и сваку ноћ, знај, душа твоја трчи ка паклу. Не варај себе! Не варај себе, Србине; не варај себе човече! Ти човече који летиш на Месец – не варај себе, не лажи себе. Ти лажима успављујеш савест своју и Христа одбацујеш и главни циљ живота и света одбацујеш који је Он поставио. Ти хоћеш Бога да поправљаш, Бога да исправљаш. Христа поправљаш! Ко? Ти човек – беда!

Ти у гордости својој велиш: „Не треба ми ни Бог, ни Христос. Довољан сам ја себи, ја човек, човек са телом“. Био мудрац, надмудрац, био философ, надфилософ – шта ти радиш? Уметност, култура, цивилизација, техника, авиони, камиони, од свих тих играчки ти си главну бригу, јеванђелску бригу заобишао. Не, од тебе, човече, који нећеш Христа, који не живиш за Царство Божје у овом свету, за Правду Његову, од тебе – шта ће остати? – Тело које ће (се) развијати у црве и у змије, и душа која ће се развијати у духовне црве… А престајеш бити хришћанин ако ти главна брига и дању и ноћу није Царство Божје.

Не, нема немоћног човека. Бог је све створио од исте материје, исте грађе. Грађа мога тела и моје душе је иста као Антонија Великог; грађа твога тела и твоје душе је иста као Светог Серафима Саровског. Нећемо да напрегнемо себе, да приморамо себе на добро, на свако добро; као што сваки хришћанин приморава себе, на свако добро приморава. Ми смо сластољубиви много пута. Приморај себе на добро, одговоран си, увек одговоран за себе, нико други. Ти као хришћанин који је испунио главни задатак који му је поставио Господ: „Иштите и даће вам се“ – вели се у Светом Еванђељу. Спаситељ објављује, свака Његова реч је истинита, нема лажи у устима Његовим. Иштите и даће вам се.
Ишти Царство Божје, и даће Бог – то је сигурно. Сваки који иште добија – вели Спаситељ. Сваки који иште. И ти, и ја, нема изузетака. Не само Свети Сава, сви Светитељи су искали Царство Божје. Ишти и добићеш га, и сваки човек ће га добити. Да, Господ је Истина, и увек моћан да учини све што ти вером у Њега хоћеш. Све добија човек који верује, вели Спаситељ, све добија човек који верује. И ти, ако вером у Њега тражиш Његову божанску Правду, Истину, испуниће ти душу Он њоме. Ако ти од Њега тражиш са великом вером и љубављу светом, испуниће. Ти истински хришћанин, тражиш од Њега да ти да молитву, да те испуни милошћу, даће ти сигурно: „Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје“ – вели Свети Апостол Павле, све могу. Нема ништа немогуће. Али ја не тражим од Њега ни јело ни одело, ја тражим од Њега Царство Небеско, Правду Божју, Истину Божју, Љубав Божју. Зато Он све даје; зато ја с Христом постајем свемоћан, све могу у Христу Исусу.

Тако, браћо моја, нико од нас нема оправдање ако није добар хришћанин. То зависи од свакога од нас, од мене зависи да ли ћу ја данас бити хришћанин или незнабожац; од тебе зависи да ли ћеш данас бити хришћанин или незнабожац. Не варајте себе, нико неће у оном свету одговарати за нас, осим ми сами.

Ето, браћо, данашње Свето Еванђеље казало нам је главну бригу нашу, главну бригу рода људског, главну бригу сваког човека – Царство Божје. А да то остваримо у овоме свету и у души својој ето Цркве Христове, ето Светих Тајни, ето светих врлина. Од тебе и мене зависи – шта? Да без резерве идемо за Господом Христом по сваку цену, да се свега одрекнемо само Њега не! Све за Христа, Христа низашта! Амин.

Преподобни Јустин (Поповић) Ћелијски

Нема коментара:

Постави коментар