Рајсака лествица Преподобног Јована Лествичника, како појемо у кондаку, дарује нам цветне плодове учења који наслађују срца оних који их изимају са трезвеношћу, јер Лествица узводи душе од земље на небо, у слави Божјој. Пред нас се износи образац испосничког живота, у личности преподобног Јована Лествичника, који се подвизавао на Синајској гори и у свом знаменитом делу показао пут постепеног усхођења човека до духовног савршенства по лествици душе која се са земље узноси до вечне славе.
У предговору Лествице читамо: У својој знаменитој књизи
“Небеска Лествица” описује (монашке) врлине и пороке, монашки живот и природу
потпуног бестрашћа, које се сматра за идеал хришћанског савршенства. То је спис
састављен из тридесет поука: као што је потребно да човек проживи тридесет
година од свог рођења како би постао зрео – по мерилима оног доба – тако је и
монаху потребно да прође тридесет ступњева у свом подвигу да би достигао
савршенство. Идеја Лествице, тог ступњевитог узрастања у духовном савршенству,
узета је из познатог старозаветног виђења праоца Јакова. (1Мојс.28,12-12).
Симболички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи а врхом дотиче небо, по
којој се Ангели Божји пењу и силазе, и на чијем се врху налази Господ, треба да
означи човеков пут ка висинама божанског савршенства везу између неба и земље,
пут на коме човека прате анђели Божји и који има сасвим одређен циљ: самог
Господа Бога.
Своје место међу недељама Великог поста спомен на
Преподобног Јована Лествичника налазимо веома касно. Јерусалимски канонар,
типик Велике Цариградске Цркве, Синајски канонар, Евергетински типик, па чак ни
српски Никодимов типик не спомињу овај спомен. Први пут овај спомен налазимо у
српском Романовом типику који је састављен у манастиру Хиландару 1331. године.
У синаксару ове недеље налазимо занимљив податак да је за време свете
Четрдесетнице на Светој Гори устаљен обичај читања Рајске Лествице као келејно
правило.
Богоносни оче наш Јоване, показао си се као житељ пустиње,
Ангел у телу и чудотворац. Постом, бдењем и молитвом примио си небеске дарове.
Као исцелитељу духа и исцелитељу немоћних, притичемо теби са вером. Слава Ономе
који је теби подарио крепост, слава Ономе који те је прославио, слава Ономе
који тобом свима дарује исцељење. (тропар)
Триодска химнографија прподобног Јована Лествичника велича
као премудрог учитељ подвижнитва, као пример испосника и Ангела у телу.
Величамо га као оног који је процветао као крин, а својим смирењем себе испунио
благодаћу Духа Светога. У једној слави на вечерњем богослужењу величамо га:
Преподобни оче, следујући гласу Еванђеља Господњег,
богатство и славу си презрео и напустио си свет. Свима си говорио: Заволите
Бога и наћи ћете благодат вечну и ништа не цените више од љубави Божије, да
бисте када Он дође у слави својој, пронашли мир са свима светима, чијим
молитвама Господе помилуј и спаси душе наше.
Сваки хришћанин је позван да целог живота буде подвижник, а
то подвижништво подразумева подвиг душе и тела у одрицању од греха и пролазних
овоземаљских пожуда. Овај недељни спомен подстиче нас да у данима свете
Четрдесетнице наш подвиг саобразимо духовној лествици. Та лествица нас
степеницу по степеницу, корак по корак, узводи до препорађања наше душе која је
окорела у греху. Богослужбене песме наглашавају важност подвига и молитве као
два основна начина корачања кроз духовну пустињу Великог поста. У својој беседи
Преподобни Јустин Ћелијски сагледава врлине као степенице лествице небеске:
Рајска лествица – шта је то? То су свете врлине, свете еванђељске врлине:
смиреност, вера, пост, кротост, трпљење, благост, доброта, милосрђе,
истинољубље, христољубље, христоисповедништво, страдања за Господа Христа. Ето
и још много других светих врлина новозаветних. Свака заповест Господа Христа,
то је врлина, браћо. Твориш ли је, чиниш ли је, на пример Његову заповест о
посту, твориш ли је, чиниш ли је? Пост је света врлина, степеница на лествици
од земље до Неба. Пост, славни пост, чак и цела лествица од земље до Неба.
Свака врлина је мали рај, свака врлина гаји душу, облажени је, низводи у душу
твоју божанске небеске милине. Свака врлина, златна и дијамантска степеница у
лествици твога спасења, која се протеже између земље и Неба, протеже између
твог пакла и твог Раја.
Ти све људе подупиреш и понижене усправљаш, Христе Боже наш.
Ти си из недара отачких неодељено произишао и од Свете Дјеве Марије се
оваплотио и у свет си дошао да би природу нашу, отпалу од раја, и од нетелесних
и душегубних разбојника нападнуту, обнажену трулежношћу и зло рањену, бриге
удостојио и древној отаџбини повратио. Ти Сам Владико невидљиве наше убоје
исцели и телесне погибли свежи, преко часне крви Твоје, коју си за нас излио, и
светог печата Твог који си нам даровао. И избави нас од непрестаних рана и од
невидљивих злодетеља који хитају да нам отму веру и наду у Тебе, и хоће да са нас
свуку Твоју благодат. Не лиши нас Твога човеко љубљ а, гостионице и спаситељног
Твога лечилишта да бисмо се, излечени и, од свакога порока очишћени, удостојили
да будемо записани са првороднима Цркве небеске; Јер си Ти лекар видљивих и
невидљивих болести; Ти и благочестивом роду нашем саборац буди. Јер си ти Бог
Спаситељ наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и свесветим, и
благим и животоворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
(заамвона молитва четврте недеље Великог поста)
Бранислав Илић, теолог
Извор: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар