11111111111111

Претражи овај блог

среда, 28. децембар 2016.

У манастиру Дуги 27. децембра одслужена Литургија

27.децембра, на дан Светих Левкија, Филимона, Аполонија и других са њима пострадалих мученика, у недељи Богоотаца, совршено је Свето Евхаристијско Собрање у женском манастиру Дуга Морачка, који се налази на неких 17 км од центра Подгорице, идући ка Колашину.

Овим Светим Евхаристијским  Собрањем, началствовао је парох барски протојереј Јован Пламенац, старешина Храма Свих Светих на Великом Пијеску, крај Бара.

Сестринство ове Свете Обитељи, које се налази под покровом Мајке Божије, у духу заједништва и љубави – одговарало је на Литургији.

Након прочитаног зачала из Св. Јеванђеља, о. Јован је у својој беседи подсетио сабране на моменат из Светог Јеванђеља, када је Христос истеривао трговце из Храм – рекавши им, да су од њега направили пећину разбојничку. И да то што је говорио пре 2000 година – говори и данас, нама; Јер оно што се односило на Ученике Христове и људе који су тада живели, односи се и на нас.

Затим је подвукао, да и ми данас на неки начин, знамо да од Храмова Божијих – направимо пећине разбојничке.

Јер, отац је казао, Бог је направио Храм, где ћемо ми у молитви да Заједничаримо са Њиме.

А ми, наставио је, када дођемо у Храм, уместо да будемо у молитви – дозволимо да нас понесу бриге овога света. Оно што је везано за плотске потребе, додао је, неретко нас одвуче од Заједнице са Самим Богом.

Затим је наставио да и када градимо Храмове у којима ћемо бити у Заједници са Њиме – уместо да то радимо у љубави, незлобиво, чисте душе – често знамо да у те Храмове, уграђујемо неке своје потребе, своју сујету, потребу да кажемо да смо ми то добро направили, да се похвалимо пред другима, да нас издвоје од осталих и да нам кажу – свака ти част; Да кажемо код Епископа нашег – ето урадили смо то и то, снашли смо се овде и онде… Тако размишљајући, отац је наставио, само смо потхрањивали своју сујету и жељу да будемо бољи од других.

А потпуно заборављамо, да оваквих какви смо ми – било је и биће на овоме свету, милијарде и милијарде.

То се јавља због нашег егоцентризма, потребе да будемо нешто важно у овом животу, који је само трен у односу на Вечност.

Отац је казао да је Господ наше душе створио да буду Храм Његовог обиталишта. И уместо, да живот свој живимо тако што ће Бог Бити у нама – Ономе Који стално држи отворену Своју руку, Чекајући да отворимо двери своје душе – шта Му ми радимо ? Опет пројављујемо своју гордост кроз сплетке, оговарања… Таквим животом, од своје душе сами правимо пећину разбојничку, нагласио је.

И уместо да примимо Бога чистог срца и душе, ми их прљамо и Он онда не може да обитава у њима.

Бог не може да живи у таквој гадости, отац је истакао.

Зато нас Он стално зове и призива кроз Св. Тајну Покајања да очистимо своје душе; да прибегнемо Њему Који је врхунски лекар душе и тела, да нас исцели од тог нашег самољубља, оговарања и гордости; од те наше сујете, сплеткарења које сваког дана радимо и правимо.

При крају своје беседе, отац је поновио да Господ Чека да кроз Св.Тајну Покајања, очистимо своје душе, јер Он Хоће, Кроз Себе са нама, да нас уведе у Вечно Своје Царство.

По примању Светих Христових Тајни, сестринство ове Свете Обитељи на челу са игуманијом, високопреподобном монахињом Јованом (Властелицом), уприличило је трпезу Божанске Љубави у своме манастиру, који се из године у годину, стално проширује и обнавља. Како материјално, тако и духовно.


Елза Бибић
Фото: Иван Рашовић 
Извор: Митрополија црногорско-приморска















Нема коментара:

Постави коментар