На фотографији са поцепаном мајицом, поцепао је кад се изнервирао док је губио (замислите човек се некад и изнервира), заиста се Новаку на грудима види срцолики привезак, ваљда од аметиста.
Они који су "изнад гомиле" и све време су свесни "сумњиве духовне позадине" Новакових успеха, ликују јер се испоставило да су били у праву. Добар део оних који су га обожавали сад је веома разочаран. Што због пораза, што због аметиста.
Спортиста који проводи велики део времена користећи сва
средства да одржи физичку и психичку кондицију, модерни гладијатор, притом
један од оних на самом врху, ставио је око врата привезак, с обзиром да је у
облику срца - можда за њега од неке сентименталне вредности, а можда заиста
због тога што мисли да му помаже да сачува мир и концентрацију. И шта с тим?
Добро је познато да и држање у руци и обичног белутка може
да помогне човеку да се смири. Што га не би смиривао и неки полудраги камен?
Нису га направили шамани него је и то Божија творевина. Колико биљака користимо
као лековите. И блато је понекад лековито иако кад се њиме неко намаже изгледа
као пагански урођеник. Постоје места на којима људи воле да бораве, која има
враћају мир, а да то притом нису никакви жречевски лугови.
Људи, па чак и најобразованији, ретко се у потпуности ослободе
магијске свести. Има и хришћана који Цркви па и Најсветијим Тајнама у Цркви
приступају магијски. И то нас не саблажњава, а саблажњава нас срце од аметиста
које око врата носи спортиста физички и психички исцрпљен од константних
великих напора и притисака које трпи !
Неподношљива је склоност људи да појединце издижу преко
сваке мере како би више уживали кад их сруше. Онда добију велико задовољство да
су обманути, а да су заправо по нечему бољи од идола који су сами правили.
Јефтин и детињаст психолошки добитак.
Немамо сви исте дарове, и заиста је тешко видети разлог
зашто би спортиста који је толико учинио за углед свог у последње време толико
потцењеног и скоро презреног народа, који поштује своју веру у мери дара за
веру, који има који је с поштовањем приступа својој цркви, који је ето и
ходочастио у Хиландар одакле је и понео тај дрвени крстић који сви толико воле
- зашто би он требало да буде осим што је најбољи тенисер света и светитељ, и
највећи мисонар православља? Чудо да се нико не буни што на дресу носи онај
знак спонзора уместо неку лепо везену икону.
Као ни Тесла, геније са којим су га у последње време помало
неумесно поредили, Новака није најлакше прогласити узором хришћанске вере, што
наравно не значи да они веру немају. Сигурно је имају и више него што то
показују. Једноставно, ради се о људима са великим даром у некој области који и
свету и свом народу чине велику радост и због којих можемо да осећамо понос
пошто су део наше заједнице.
Хвала Новаку због свих оних тренутака кад нам је помогао да
надиђемо осећај националне понижености. Православна вера је најважнији део
нашег националног идентитета а и њу је сведочио и сведочи колико је искрено
осећа. Млад је и ко зна колико ће у њој још расти.
Своје место у историји спорта је обезбедио, постигао је у
спорту што ни један Србин није, и заиста би било на месту да га оставимо на
миру у вези са оваквим глупостима као што је срце од аметиста. Његова лична
ствар. А он је још увек наш Новак док сам, не дај Боже, не каже другачије. Не
мора он да добије више ни један меч а ипак ће остати велики ас - Новак Ђоковић.
А ми да се побринемо за нас. Да свако од нас макар мало
учини на развијању дарова које нам је Бог дао. Новак са својом вредноћом и
упорношћу може нам у томе само бити пример. Сем ако се ослободимо још једног
великог примера тако што ћемо га прогласити аметистољупцем. :)
Притом, не заборавимо, овакве бомбастичне вести згодне су да
се макар делимично скрене пажња са тога што људи у врху власти у народу са
негативним прираштајем становништва вређају жене које рађају децу, и помажу
једни другима у сваковрсним манипулацијама пониженим народом.
Извор: Facebook: ђакон Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар