СВЕДОЧЕЊЕ ЧУВАРА МОШТИЈУ СВЕТЕ ПЕТКЕ: "Деца пре одласка у школу сврате да се поклоне моштима преподобне"

Као завршени студент Богословског факултета, а већ као монах манастира стари Крушедол, на предлог епископа сремског Василија, отац Клеопа Стефановић послат је на мастер и докторксе студије у Јаши, град у Румунији где почивају мошти славне светитељке. Сада, тридесетдвогодишњи протосинђел Клеопа предаје литургику у Карловачкој богословији, где је разредни наставник једном четвртом разреду и за сада једини монах и игуман цркве која је однедавно мостала манастир Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима.

Године проведене уз мошти светитељке памти као дивно и благословено време свог живота. У Румунију је стигао као тек замонашен, са 24 година. Није знао ни реч румунксог, а већ после шест месеци, уз своје студије,кренуо је да исповеда тамошњи народ. Био је једини странац и једини Србин у Јашију. Све је успео каже захваљујући светој Петки и благослову свог владике.

- Народ у граду Јашију живи са светитељком. Деца пре одласка у школу сврате да се поклоне моштима преподобне, људи пре посла дођу да се поклоне Светој Петки, па онда иду на посао. Ту народ стално циркулише. Не постоји тренутак када нема народа код моштију, од 7 ујутру до увече док не затворимо цркву, лети и око 21.30 - објашњава отац Клеопа.

Реч је о месту са пола милиона становника, које има 115 цркава и 12 манастира у центру града.

- Мошти светитељке износе се на плато испред цркве. Град тада посети 150.000 људи. Ред буде дугачак и до четири, пет километара. Можете да замислите, ту су близу Карпати, буде и хладно, некад пада киша, али људи стрпљиво и у миру чекају да се поклоне моштима славне мати Параскеве - прича наш саговорник.

Он истиче да нарочито величанстевна и свечана буде литија по граду са моштима светитељке.

- Мислим да су тада сви станови и куће у Јашију празни. На празник Свете Петке долазе мошти светитеља из других православних земаља и то се зове пут светитеља. Народ иде са упаљеним свећама у колонама певајући. Свако жели да се дотакне кивота, да је помилује, шапне своју молитвицу.

Као део његовог службовања, посебно задовољство за оца Клеопу била је такозвана чреда - распоред, према коме је једном месечно дежурао у цркви уз мошти Свете Петке.

- Сваке треће недеље мошти се ваде из кивота и стављају на посебно постоље. Могу вам рећи да је неописив осећај када их прихватите својом руком. Светитељку која је свим својим бићем угодила Богу, а ми јој се молимо. Она је жива, видите да има косу, њено тело је читаво. Уз кивот увек стоји кутија у коју се убацују доживљена чуда. Треба да изађе једна књига, равна енциклопедији и Светом писму по дебљини и обиму, где су људи примали своје милости од Свете мајке Параскеве. Можете ли да замислите колико сам ја богат човек кад сам успео да видим колико Бог обитава у својим светима - закључује монах.

Ходочасници из Србије

- Наш народ путује дан и ноћ да се поклони моштима Свете Петке. Исцељења су се дешавала свакоме ко им је са искреношћу приступао. Имам много сведочења нашег народа. Са свима који су дошли и поклањали се моштима остао сам у контакту. Добијао сам СМС-ове, поруке на Вибер, мејлове са прелепим и веселим вестима. Нарочито ме дирнуло када је пре неколико година са једном групом наших људи дошла мајка са дететом од шест година које није могло да изусти ниједну реч. Прошле су две године, ја сам се већ био вратио у Србију и требало је да одем у манастир Беочин на освећене нове цркве. Дочекали су ме пред капијом родитељи баш са тим дететом које је говорило. Највећа радост била је када ми се то дете обратило. Бог се прославио преко тог детета.

Аутор: Жељко Мрђа

Извор: Блиц/Тв. Храм