субота, 29. октобар 2016.

СЛОВО О УМИЛЕЊУ И СУЗАМА 5

Један старац је говорио: „Прве сузе представљају божанску утеху. Пати и плаче онај ко изговара молитву. Други степен је славословље. Оно је по својој природи другачије. Прве сузе надвладавају тело, док друге и души и телу дају све што им је потребно. Тад се појављују радост и славословље. У томе се види разлика.”

***

„Зашто плачете док ми певамо, оче Филарете? Посматрали смо вас већ неко време. Реците нам шта је томе узрок” упитали су каруљског пустињака отац Данило из братства Данијелита и отац Тома из братства Томита.

„Оче Данило, кад чујем да певате, моја душа се понекад радује. Тада се осећам као да слушам ангеле и мој ум се узноси на небо а моје очи пуне се сузама. Понекад пак плачем јер не могу да певам са вама, јер нисам у стању да и ја прослављам Име Господње. Тад размишљам о својој грешности и кажем: 'Питам се хоћу ли бити међу овим ангелима на Небесима или ћу бити вечно разлучен од њих?' Такве помисли не удаљују се од мог срца и ја прослављам нашег Господа, благодарим Му и преклињем Га.”

***

Познавали смо незаборавног старца Нифона Констамонитског, који се упокојио кад му је било осамдесет година. У киновији је био одговоран за четири или пет послушања. У том човеку није постојало ни гунђање, ни јадиковање, ни раздражљивост, ни гнев, ни јарост. Увек је био ревностан, благе нарави, радостан, озбиљан, ћутљив, неуморан, преиспуњен љубављу и благонаклоношћу према свима. „Никада никога није разочарао.” Свакога је волео и сви су га волели. Поред свих осталих благодатних дарова, поседовао је и дарове умилења и суза. Увек је био уплакан.

***

У Каруљи је живео један подвижник који је сваке ноћи јецао у својој испосници.

Извор: Старечник

Нема коментара:

Постави коментар