Недјељу 9. по Духовима у Саборном храму у Подгорици одслужена Литургија

У недјељу, 21. августа, 2016. године, девете седмице по Духовима, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света Литургија.

Овим литургијским сабрањем началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење протојереја – ставрофора Драгана Митровића као и протојереја Миладина Кнежевића.

Учешћа у овом молитвеном сабрању узела је и мјешовита пјевница оформљена при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, те су пјевачким талентом допринијели љепоти и свечаности овог евхаристијског – празничног недјељног сабрања.

Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је вјерни народ приступио у завидном броју.

Након Свете Тајне Причешћа, пред дијељење антидора, многобројно сабраном вјерном народу обратио се поучним ријечима началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин.

У свом пастирском обраћању, отац Мирчета се осврнуо на прочитане двије јеванђелске приче, тумачећи њихов смисао, указујући притом на битност нашег предавања Богу и полагања наде у Њега, као и на неопходност личне молитве у нашем животу, уз ону свакако такође неопходну – саборну литургијску молитву :

„И ми у свом животу требамо да имамо моменте када требамо да се предамо Богу, када треба да се предамо молитви, када треба да свој ум и своје срце узнесемо ка Богу живоме.

У данашње вријеме човјек када се осами, не значи самим тим да је предат Богу.

Јер, данас постоје многе ствари, попут празних ријечи и дијела, које кад смо сами наш ум и срце заузимају и окупирају.

Зато, треба да се и у тим моментима свога живота предамо Богу.

Јер то је потребно и одатле налазимо снагу и утјеху.

То значи такође и да је потребна и лична молитва, поред ове саборне која је наравно најважнија, која је суштинска – литургијска.

Треба да имамо личну молитву, да се предајемо Богу и да пред Богом изливамо своје срце и душу и своја осјећања и да од Бога иштемо опроштење гријехова и спасење и свако добро и нама и свима око нас.“

Отац Мирчета се између осталог осврнуо и на сами значај нашег уздања и наше вјере у  Господа Бога, напоменувши да нипошто не смијемо дозволити да нас стихије и буре овога живота којег живимо, преокупирају у тој мјери да окренемо своје срце и своје очи од Господа, да заборавимо на Господа, јер тада ће нас управо те буре и те стихије однијети и потопити, нагласио је он :

„Дешава се у животу да кренемо за Господом, да идемо за Господом, али дође неки тежак тренутак животни, па се онда преплашимо, као што у овој јеванђелској причи Свети Апостол Петар више није гледао у Господа, него је погледао у воду, у тај вјетар који је дувао, па је уплашивши се пред том буром он почео да тоне, што ће рећи да и ми сами, ако будемо гледали у нешто друго као и апостол Петар и своје очи и своје срце будемо окренули од Господа, онда ће и нас буре и вјетрови овога свијета однијети и потонућемо.

Али, ако будемо (у нашем животу) непрестано са вјером гледали у Господа, онда ни вјетрови, ни буре, ни олује, ни стихије овога живота које сви имамо и које све нас шибају, онда нас неће моћи одвратити од пута Божијега.“

Након одслужене Литургије, евхаристијско сабрање као и благодарење Господу на свему датом из руку Његових, настављено је по већ устаљеној и доброј пракси, за трпезом љубави у крипти Саборног храма.

Борис Мусић

Извор: Митрополија црногорско-приморска