СЛОВО О УМИЛЕЊУ И СУЗАМА 2

„Изливањем својих суза наводнио си бесплодну пустињу (Светог Василија и Кармилски врх) и постао луча... оче наш Герасиме...” И заиста, исихаста Герасим истакао се као луча умне молитве и као опитан подвижник суза. Пуних седамнаест година подвизавао се на Кармилском врху Светог Илије, западно од Керасије, испод Атонског врха. Био је то херојски живот, проведен у непрекидној бици са природним стихијама, са ветровима и са муњама, са кишом и снегом, са хладноћом и са лукавим демонима. Упокојио се кад му је било деведесет година.

***

Један старац је говорио: „Срце се очишћује уздасима и усрдношћу. Требало би да своју душу погрузимо у сузе. Међутим, један дубок и болан уздах вреди исто колико и две ведрице суза.”

***

Постојали су монаси који су у скиту Свете Ане и у киновији сипали уље у кандила. Док су вршили своју свету службу, плакали су кад год би се нашли пред светим иконама.

На Свету Гору дошао је са Кипра. Издвајао се чистотом ума и простотом срца. Био је обдарен сузним молитвама и исихастичким начином живота. Прекидао је обед да би се повукао у своју келију и плакао. Такав је био старац Дионисије из скита Свете Ане.


 Извор: Старечник

 #старечник, #starecnik,