субота, 04. јун 2016.

Кроз тамнички прозор XVI: Свети Николај Жички

Људи говоре о моћи. Нико није тако моћан као Христос. Људи говоре о величини. Нико није тако велики као Христос.
Људи говоре о доброти. Нико није тако добар као Христос.
Људи говоре о страшноме. Нико није тако страшан као Христос.
Људи говоре о слави. Нико није тако славан као Христос.

Не може нико имати на свету праве и трајне славе осим од Христа и кроз Христа. Јер због Његова страдања на крсту Њему се дадоше сви венци славе, и Он их дели коме хоће. Његова је слава непролазна, и Његови венци славе неувели.

Свака слава мимо Христа јесте не само пролазна и лажна, него и опасна. Што већу славу има један непријатељ Христов од људи, то ће му већа казна бити у свету мрака и шкргута зуба. Што год је већи број људи што таквога велича, то се већи број паклених демона весело спрема да му душу ишчупа из тела и одвуче у своје смрадне пештере.

Наша крштена браћа која се поведоше за папским и лутеранским јересима направише се веома мудри мимо Христа. И презреше нас православне хришћане као немудре и некултурне. Али ваистину и на њима се обистинила реч Павлова: Кад се грађаху мудри, полудјеше (Рим. 1, 22). Јер одбацише духовну мудрост по Христу, која ходи у оделу смерности и љубави, а обукоше се у телесну и светску мудрост, попут незнабожних философа, која је сва у гордељивости и злоби.
И претворише славу вечнога Бога у обличје смртнога човјека… па већма поштоваше и послужише твар него Творца. То јест скидоше сву славу са Христа Господа и ставише је на рамена смртних људи, ко је уздизаху за нове месије. Такав им је постао појам славе од небожје мудрости. А појам културе састоји се код њих у поштовању твари, тј. видљиве природе и служењу њој већма него Творцу природе. Смртни богови и обожена природа! То је за сада последња станица западног човечанства у незадржаном и вековном срљању са висина Христових у тартар сатанин. То је врхунац изједначења крштених људи на Западу са негдашњим паганизмом римским и садашњим азијским. Хиљаде књига годишње објављују они све у славу великих људи и похвалу своје културе, и хиљаде новина дневно стоје у служби исте пролазне лажне славе и у служби похвале човечијих дела под надувеним именом култура. Зато их предаде Богу у срамне сласти, те налазе задовољство само у оном што је земаљско а не небесно, и само у оно што производи код ђавола смех а код анђела Христових плач. Сласти су им у неговању тела, у грабежи туђега, у отмици од малих и слабих, у умножењу земаљског блага и проширењу своје државе и своје власти, у лукавом завојевању туђе отаџбине, у весељу и у игрању, у одбацивању сваке вере као су јеверице, у негирању Бога, у пуном биолошком животу, у бестидном називању мајмуна својим праоцем, у потопљењу антропологије у зоологију.

Питате ли, да ли ће се ово залутало покољење, најзалуталије у историји, моћи икад повратити ка истини и поштењу? Може. И нека би дао увређени Христос да то што скорије буде. А кад ће то бити?

То ће бити онда када наша западна браћа буду писала хиљаду књига годишње у славу Христа Бога нашега. И када хиљаде њихових новина дневно буду писале похвале хришћанским врлинама и хришћанским добрим делима, место што пишу о злочинима и о увредама Божјег Величанства, и о трговини са телесним инстинктима. Када се то преображење догоди, онда ће западно јеретичко човечанство јавити се пред видљивим небесима као окупано, очишћено и небесним кадом намирисано.

Тада ћемо се ми православни радовати, јер ћемо добити повраћену браћу своју.

Тада ће незнабожачки народи заволети Христа и тражити да се упишу у Његову децу, јер им неће више хришћани спречавати да буду Христови.

Тада неће бити злобе међу људима ни ратова међу народима, него ће бити Христов мир што превазилази разум и Христова слава којој нема равна ни у времену, ни у вечности. Нека би нас величанствени Христос испунио својим миром и увенчао венцима своје славе. Амин.

Нема коментара:

Постави коментар